Ana Mokan dobitnica stipendije "Svetlana S. Simić"

Uz skroz odličan uspeh, Ana Mokan se kao gimnazijalka istakla i na polju humanitarnog rada, odazivajući se i rado učestvujući u brojim akcijama prikupljanja pomoći za decu "Kolevke", kao i u pripremanju božićno-novogodišnjih paketića za mališane sa Kosmeta, te joj ova stipendija znači mnogo jer, kako kaže, predstavlja priznanje za njen dosadašnji trud i rad.

- Naravno da mi znači, pogotovo sada kada počinjem studije u drugom gradu, drugačijem okruženju i to je uvek opterećenje za roditelje i kućni budžet, te ću nagradu iskoristiti za ono što mi je potrebno za fakultet. S druge strane, znači mi i to što je doneta odluka da se stipendija dodeli baš meni, jer to znači da je neko procenio da to što radim vredi i to je veliko priznanje za moj trud - kaže Ana, koja i u budućnosti planira da se bavi humanitarnim radom. - Teško je kada ste srednjoškolac i nemate svoju ušteđevinu ili sredstva kojima biste mogli da pomognete nekome, ali mi se dopada humanitarni rad i kroz fakultet želim da steknem nešto za sebe, ali i da pomognem drugima, jer mislim da život nije potpun ukoliko nešto ne damo nekome, te bih volela da jednog dana kroz obrazovanje to i ostvarim i nastavim da učestvujem u sličnim akcijama.

Da članovi žirija nisu imali nikakvu dilemu kome će stipendiju dodeliti, potvrđuje Miroslav Rašević, predsednik Udruženja "Svetlana S. Simić", koji kaže da je odluka da nagrada ode u Anine ruke bila jednoglasna.

- Kada smo dobili preporuku, pregledali svu dokumentaciju i ocene, nismo imali nikakve dvojbe da stipendija odlazi u prave ruke - ističe Rašević. - Ceo proces je za nas bio izuzetno ispunjujući, zadovoljni smo kako je sve proteklo i vrlo brzo planiramo da nastavimo dalje, odnosno nećemo čekati sledeću godinu, već ćemo ubrzo raspisati novi konkurs kako bismo nagradili i druge učenike koji to svojim znanjem, radom i trudom zaista zaslužuju.

Humanitarno udruženje "Svetlana S. Simić“ osnovano je prošle godine u čast i sećanje na život i rad profesorke Simić, koja se kao aktivan član subotičkog društva celog života bavila humanitarnim radom, dok je većinu radnog veka provela radeći kao profesor nemačkog jezika u Gimnaziji "Svetozar Marković", odakle je u svet poslala mnoge đake koji se i danas rado sećaju njenog lika i dela. To što je prva stipendija Udruženja dodeljena baš Ani, utoliko je značajnije, jer ju je za ovu nagradu predložila upravo njena profesorka nemačkog jezika.