84. godine od zločina u Žutoj kući: Sećanje na hrabrost i žrtvu

Ove godine navršilo se 84 godine od kada je Žuta kuća u Subotici pretvorena u mučilište, na početku Drugog svetskog rata. Po rečima dr Margarete Bašaragin, poverenice Udruženja "Ženske studije i istraživanja" važno je da naglasimo kako su sve te osobe koje su se borile u Drugom svetskom ratu bile ujedinjene oko ideje, slobode, mira i blagostanja u kojem mi danas uživamo.

- I da su te njihove vrednosti, solidarnost, ljubav prema bližnjem nadilazile sve jezičke barijere i razlike u odnosu na nacionalnu pripadnost, veru i sve ostalo. Upravo u tome vidim poziv nama danas da tako živimo našu stvarnost i da takvu stvarnost čuvamo i prenosimo sledećim generacijama. Ovoga puta obeležavanje je realizovalo dve moje ključne ideje, a to su da niko od nas ne poseduje ekskluzivno pravo na obeležavanje ovako mučnih događaja, već da je to obaveza i zadatak za svakoga od nas, i da je važno da mlade generacije, posebno u ovako izazovnim vremenima, uključimo u nauk o antifašizmu nekada. Sloboda i mir nisu stalno date vrednosti, uvek postoji opasnost da nam u određenom trenutku budu oduzete iz bilo kog razloga, i zbog toga su to vrednosti koje trajno treba da čuvamo i negujemo.

Jovana Filipić, subotička aktivistkinja, kroz svoje delovanje istakla je važnost negovanja antifašističkih vrednosti i sećanja na žene koje su se borile za slobodu, naglašavajući ulogu mladih u društvenim promenama.

- Da bih nešto saznala, morala sam samostalno da istražujem i da preispitujem sve što učim u svom okruženju, i upravo sam na ženskim studijama imala priliku da naučim o životima žena koje su se izborile da bih ja danas mogla ovde da stojim i kažem par reči. Mislim da svedočimo mladalačkom buntu ne samo kod nas, nego i u svetu, i da su mladi upravo ti koji donose promene, kao što su bile mnoge mlade žene koje su, u našem slučaju, u ovoj kući podnele veliki teret, koji su na kraju platile životom. One su u svoje slobodno vreme, umesto da istražuju i zabavljaju se u svojim dvadesetim godinama, dale nešto više od prosečnog života koji živimo svaki dan i ostavile nam nešto u nasleđe. Ono što je bitno jeste da ne bismo trebalo samo ovaj jedan dan u toku godine svečano da obeležimo, nego da antifašističke vrednosti živimo svakog dana, da živimo u skladu sa njima, i u načinu na koji se odnosimo jedni prema drugima – da budemo solidarni i da čuvamo našu slobodu.

Žuta kuća u Subotici je sagrađena krajem 19. veka prema projektu arhitekte Titusa Mačkovića, a njena prvobitna namena je bila da služi za novčani zavod. Tokom Drugog svetskog rata ovaj objekat bio je zloglasno mučilište kroz koje je prošlo više stotina Subotičana. Danas je ova zgrada spomenik kulture od velikog značaja, u kojoj je smešten Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku.