Problemi dece u OiSS "Žarko Zrenjanin"

U razgovoru za sajt Subotica.com, direktorica OiSS "Žarko Zrenjanin" je obrazložila odluke koje su roditelji u pismu naveli kao sporne, a pismo roditelja u celosti prenosimo pri kraju vesti.

Zašto ste odlučili da se desetoro dece, koja pohađaju 6. i 7. razred (od 12 godina, pa naviše) prebace u Dnevni boravak u Banijskoj ulici, čiji su korisnici odrasli ljudi sa invaliditetom?

- Kada je donesena Odluka o inkluzivnom obrazovanju 2009. godine tri odeljenja koja su postojala sa umereno retardiranim licima, bivša direktorica je napravila kao redovna odeljenja. Međutim, ta redovna odeljenja su formirana protiv Zakona. To znači, da su proglašeni za odeljenjima, a nisu imali potrebnu zakonsku regulativu i administraciju, koja ide uz sve to. Imali su protivzakonite dnevnike, nisu imali knjižice, nisu imali svedočanstva i nisu uvedeni u matičnim knjigama. Išli su po starom program, i nisu radili po Individualno obrazovnim planovima.

U međuvremenu, ta su deca postala starija, neregularno su išli u školu, roditelji zbunjeni, uplašeni, čak je jedno odeljenje polagalo i maturu. Ono što sam ja odlučila kako da rešimo taj problem je da učenici koji su stariji od 18 godina idu u Dnevni centar, a za mlađu decu smo našli rešenje zajedno sa sekretarom iz Društvenih delatnosti Magdom Fehervari i sa prosvetnom inspektorkom da idu pred komisiju koja će ih ispitati i stavićemo ih u adekvatne razrede. Ta će deca tek sada početi da imaju zakonske planove i programe, ocene, knjige, dnevnike. Pa, ćemo imati apsurd da su iz 7. ili 8. odeljenja prešli u 2. ili 3.

Da li ste za šestoro dece iz Kolevke ukinuli pravo da pohađaju nastavu samo zato što su u pelenama?

- U Školu su došla deca iz Kolevke, to su deca sa veoma teškim razvojnim smetnjama. Njih osmoro nosi pelene, imaju preko 10 godina. Škola je vaspitno obrazovna ustanova, mi nemamo uslova nege i brige sa decom takve kategorije. Imamo samo jednu medicinsku sestru, nemamo uslove da ih sve presvučemo, a dešavalo se da se svi odjednom unerede. Deca imaju pravo da budu u suvom i čistom, a ovde su im ta prava uskraćena, jer jedna medicinska sestra ne može da se pobrine za sve njih i ostalu decu u školi. Napravili smo sporazum sa Kolevkom, tamo imaju savršene uslove za rad.

Ako grad može da obezbedi za njih adekvatne uslove u Školi mi ćemo sa njima rado raditi. Da im ne bismo uskratili boravak i u Osnovnoj i srednjoj školi “Žarko Zrenjanin” odredili smo da dva puta nedeljno dođu na 90 minuta. Provodili bi vreme u fiskulturnoj sali, koju nemaju u Kolevci, išli bi na individualne tretmane, kod logopeda , reedukatora, somatopeda.

Da li ste uskratili podršku defektologa deci sa smetnjama u razvoju koja su uključena u masovne škole?

- Ima veliki broj dece sa smetnjama u razvoju u Subotici. Direktori masovnih škola su primali decu sa smetnjama, i na osnovu toga su mogli da prave manja odeljenja. Međutim, ta deca su znala da ometaju nastavu, sa njima je teško raditi, a kadar u masovnim školama ne zna da radi sa takvom decom. Škola “Žarko Zrenjanin” je određena kao centar koji može da pruža podršku toj deci. Mi imamo određeni broj defektologa, ali nedovoljno koliko bi trebalo. Sada je takav Zakon da nema raspisivanja konkursa u narednom periodu,defektolozi postoje, ali ih ne možemo zaposliti. Tu su naročito bila oštećena deca na mađarskom jeziku. Mađarska diploma mora da se nostrifikuje, što znači da moraju da polažu pet, šest ispita, to košta. Četiri defektologa su na čekanju. Zbog toga imamo mali broj defektologa, čije su diplome nostrifikovane. Diplomirani defektolog mora da radi defektološku podršku. Ovaj problem je rešen, jer smo uspeli da diplomiranim defektolozima napravimo raspored rada, kako bi se pružila podrška i masovnim školama. Mi dobijamo određena sredstva za podrške masovnim školama, ali za diplomirane defektologe.

Šta je sa odlukom da se korisnicima Dnevnog boravka u Banijskoj ulici (iznad 18 godina) usluga svede na 4 sata dnevno, umesto na Zakonom propisanih 8 sati?

- Prevelik je broj štićenika, a mali prostor. Želela sam da napravim rad u dve smene. Neka ih bude oko 20 u svakoj smeni. U redu, ako roditelji žele da bude u jednoj smeni ,slažem se. Tako da će i dalje boraviti po 8 sati u jednoj smeni.

Da li ste i zašto premestili Danijelu Andrašić iz Dnevnog boravka u Centralnu školu?

- Ona je radila u Dnevnom boravku sa četvrtim stepenom stručne spreme. Od 1998. godine studira defektologiju. Ima talenta,ljubavi prema tim ljudima, ništa ne sporim. Nije dovoljna samo ljubav i talenat, ovde mora da postoji stručnost u radu sa ovom decom. Tamo 12 godina nije bilo diplomiranog defektologa, sada smo uveli dva diplomirana defektologa. Danijela koja se vodi kao medicinska sestra i prima za to platu, u prostorijama škole sada radi shodno svojoj stručnoj spremi.

“Škola je ozbiljna institucija koja podleže zakonskim normama, koja podleže državnoj kontroli, ja o tome moram da vodim računa. Moram da štitim interese svih roditelja, dece i zaposlenih u OISŠ “Žarko Zrenjanin”, zaključila je na kraju razgovora Dragana Vučković.

Pismo roditelja upućeno našoj redakciji prenosimo u celosti:

Problemi sa novoizabranom direktorkom Osnovne i srednje škole za obrazovanje i vaspitanje dece sa smetnjama u razvoju ,,Žarko Zrenjanin” u Subotici

Protekla nedelja je bila burna za mnoge subotičke porodice koje imaju maloletnu ili odraslu decu sa invaliditetom koja pohađaju Osnovnu i srednju školu za obrazovanje i vaspitanje dece sa smetnjama u razvoju ,,Žarko Zrenjanin“, kao i Dnevni boravak, koji se nalazi pod okriljem škole. Ove porodice, svakodnevno suočene sa ogromnim izazovima koje sa sobom nosi vaspitanje, i uopšte, život sa detetom sa smetnjama u razvoju, bile su izložene dodatnom stresu izazvanim odlukama koje je donela nedavno imenovana direktorka škole, Dragana Vučković. Kako su neke od ovih odluka protivzakonite i krše prava deteta sa invaliditetom, razumljive su burne reakcije roditelja i njihova odlučnost da se činjenice iznesu pred javnost (nekoliko pokušaja je već tokom poslednjih dana osujećeno). O kakvim se odlukama radi?

1. Odluka da se desetoro dece, koja pohađaju 6. i 7. razred (od dvanaest godina pa naviše) prebace u Dnevni boravak u Banijskoj ulici, čiji su korisnici odrasli ljudi sa invaliditetom.
2. Odluka da se za šestoro dece, iz Doma za decu ometenu u razvoju ,,Kolevka“ (koja su redovno upisana u školu ,, Žarko Zrenjanin“), ukine pravo da pohađaju nastavu, samo zato što su u pelenama.
3. Odluka da se uskrati podrška defektologa deci sa smetnjama u razvoju, koja su uključena u masovne škole.
4. Odluka da se korisnicima Dnevnog boravka u Banijskoj (iznad 18 godina), usluga svede na 4 sata dnevno, umesto na zakonom propisanih minimalnih 8 sati.

Prva odluka tiče se dece koja pohađaju dva odeljenja 6. i 7. razreda. Direktorka je, na roditeljskom sastanku koji je održan 30.10.2014, u prisustvu dece, obavestila roditelje da njihova deca nezakonito pohađaju školu i da će od ponedeljka 3.11. 2014, biti prebačena u Dnevni boravak u Banijskoj. Verovatno se pitate kako je moguće da deca toliko godina nezakonito pohađaju školu. Objašnjenje je sledeće: u vreme kada su ona krenula u školu, umereno mentalno zaostala deca bila su stavljena u odeljenja koja nisu sledila redovan program, nego program prilagođen njihovim sposobnostima. Zakonom iz 2009. deca koja su umereno mentalno zaostala uključena su u redovna odeljenja i prate redovan program, prilagođen njihovim mogućnostima.

Stupanjem ovoga zakona na snagu i ostale škole za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju bile su suočene sa pitanjem šta raditi sa učenicima koji su upisani pre donošenja ovog zakona. Škola ,,Milan Petrović“ u Novom Sadu, rešila je taj problem tako što je stvorila posebnu komisiju za procenu sposobnosti i nivoa stečenog stepena obrazovanja svakog deteta i ,shodno rezultatima, uključila ga u odgovarajući redovan razred. Naša direktorka je odlučila da decu prebaci u dnevni boravak. Ova odluka se direktno krši sa zakonom iz 2009. godine, koji garantuje pravo detetu sa invaliditetom na obrazovanje do svoje 18 godine. Zakon takođe nalaže da se obrazovanje ne može odvijati u ustanovi socijalne zaštite, kao što je dnevni boravak u Banijskoj ulici, nego samo u obrazovnoj ustanovi. Zahvaljujući reakciji roditelja (koji su se obratili nadležnim organima i podneli žalbu prosvetnoj inspekciji) nedelju dana kasnije, roditelji su obavešteni od strane direktorke da je pronađeno rešenje i da će maloletna deca ostati u školi.

Druga odluka, da se šestoro dece iz ,,Kolevke“ od sada obrazuje unutar ustanove u kojoj žive, takođe je protivzakonita. Da bi dete moglo da se obrazuje u ustanovi socijalne zaštite, a ne obrazovnoj ustanovi, potrebno je posebno odobrenje, koje u ovom slučaju, koliko znamo, nije dobijeno. U međuvremenu, ova odluka je delimično opozvana: deca će ipak imati pravo da pohađaju školu, ali samo dva puta nedeljno. Za sada u dvorištu, zato što nemaju učionicu.

Trećom odlukom se takođe krši zakon iz 2009. Godine, po kojem svako dete, bez obzira na stepen smetnji u razvoju, ima pravo na obrazovanje u masovnoj školi. Da bi uspešno moglo da ostvari svoje pravo na inkluzivno obrazovanje, dete dobija podršku od strane stručnjaka. Praksa je da se masovne škole, čijem je učeniku interresorna komisija odobrila pravo na podršku, obrate specijalnoj školi. Ove godine preko petnaest učenika mađarske nacionalnosti (koji su prethodnih godina dobijali podršku nastavnika iz škole ,,Žarko Zrenjanin“) nisu ostvarili pravo na podršku, jer je direktorka obavestila škole da nemaju odgovarajući kadar. O čemu se radi? Stručnjaci koji su pohađali fakultete u Mađarskoj, u mnogim slučajevima nemaju nostrifiovane diplome, jer je to izuzetno dugotrajan i skup proces. Direktori redovnih škola su, naravno, upoznati sa ovim stanjem, ali su prihvatali podršku ovih stručnjaka. Direktorka Dragana Vučković je smatrala da je bolje ukinuti podršku, nego dozvoliti da je pruža stručnjak čija diploma nije nostrifikovana. U međuvremenu, suočena sa nezadovoljstvom roditelja, izjavila je da će učenici ipak dobiti podršku, ali samo od strane stručnjaka sa nostrifikovanim diplomama.

Poslednja odluka, koja se tiče dnevnog boravka u Banijskoj, izazvala je možda i najburnije reakcije roditelja. Ono što je pogodilo roditelje (možda čak i više od saznanja da se pravo njihovog deteta da koriste dnevni boravak svelo na četiri sata umesto osam) jeste saznanje da se nastavnica, koja je dvanaest godina vodila dnevni boravak, Danijela Andrašić, vraća u centralnu školu. Za ljude koji nemaju kontakta sa porodicama sa detetom sa invaliditetom tako burna reakcija roditelja verovatno nije razumljiva. Ali ako znate da je čak i među stručnjacima, a da ne govorimo o ljudima iz vašeg okruženja, malo onih koji će uspeti da sa vašim detetom uspostave kvalitetan kontakt, da iz njega izvuku ono što, čak i vi kao roditelj ne možete, onda je lakše razumeti njihovu ogorčenost. Svoju odluku je direktorka prenela na sastanku dva dana pošto je već izvršena promena kadra. Obrazloženje koje je dala za svoju odluku bilo je da korist od tako kvalitetne nastavnice, kao što je Danijela Andrašić, treba da imaju i druga deca. Ovo obrazloženje je inače potpuno suprotno izjavi koju je dala televiziji, a to je da korisnici Dnevnog boravka zaslužuju visoko stručan kadar, a da Danijela Andrašić, kao apsolvent sa samo jednim preostalim ispitom i prosekom 9, to nije. Roditelji sa odraslom decom sa invaliditetom više nego dobro znaju da razliku između izvrsnog nastavnika i prosečnog, ne čini jedan ispit. Čine ga ljubav, požrtvovanost i predanost. Kada roditelji traže da se vrati nastavnica, koju njihova deca vole i traže, oni su svesni da na to nemaju zakonsko pravo, ali isto tako treba istaći da se udovoljavanjem njihove molbe ne bi kršio nijedan zakon.

Uzimajući u obzir sva nedavna zbivanja, nameće se pitanje: kako škola, koja je stvorena za decu sa invaliditetom, ide tako očigledno u suprotnom pravcu od njihovih interesa? Pozivajući se na zakon, koji je donet da bi deci sa invaliditetom garantovao pravo na obrazovanje, naša škola uskraćuje svojim učenicima to pravo. Koristeći kao izgovor nedovoljnu stručnost kadrova, deci sa smetnjama u razvoju uskraćuje se pravo na podršku, koja je neophodna da bi se inkluzivno obrazovanje uspešno odvijalo. Oglušujući se na preklinjanja i molbe roditelja korisnika iz Banijske, da vrati nastavnicu Danijelu Andrašić, direktorka Dragana Vučković izlaže ruglu svoj sopstveni moto da sa roditeljima dece sa invaliditetom ,,treba graditi partnerski odnos“. Njima bi bio sasvim dovoljan i ljudski odnos.