Ugašeni reflektori, a sa njima i basket (teren u OŠ "Sonja Marinković")

Tekst zviždaljke:

,,Gospodo draga, basket nestade bez traga" parola je koja već nedeljama unazad opisuje situaciju na košarkaškom terenu u dvorištu OŠ ,,Sonje Marinković". Razlog tome nisu samo katastrofalno očuvani koševi, ili bolje reći koš, već i činjenica da se i ono malo basketa igra u periodu od 18 do 21 čas. Ne vidim razlog zbog kojeg su reflektori radili tokom zime sve do kasno u noć, a sada kada su jedino potrebni oni se ne pale. Navodno, reč je o tome da su se stanari okolnih zgrada žalili da im smeta buka (ponajviše ona koja nastaje prilikom tapkanja lopte). Ako se uzme u obzir da je rastojanje između terena i najbliže zgrade minimum 50 metara (vazdušnom linijom), jasno je da zvuk koji dopire do prva dva, tri sprata (a kamoli do šestog, sedmog) nije glasniji od običnog zujanja komarca. Ne znam do kojih opsega dopiru čulne mogućnosti stanara okolnih zgrada. Ko zna, možda su se povampirili pa osim infrazvukova, u stanju su da čuju i ultrazvukove, kao slepi miševi. Zahtevamo da se nađe kompromis i da reflektori budu upaljeni od 20 časova bar do ponoći, kao što je slučaj sa terenima u parku kod spomenika.