Spomenik ni na nebu ni na zemlji!?

Tekst zviždaljke:

Bio jednom jedan spomenik po nazivu Sveto trojstvo: Oca, Sina i Svetoga Duha. I, šta biva?- Pa, ništa: nema ga više!? "Biće!" - rekli su onomad u lokalnoj samoupravi. I dok se isti monument skrajnut u neki od ovdašnjih ćumeza premišlja o vlastitim putešestvijima od nemila do nedraga, neizostavno se nameće pitanje zajedničkog nam suživota. Pogotovo što osim "poznatih" X i Y, sve ostalo je nepoznato, odnosno u domenu pretpostavki. Počev od neophodnog iznosa za njegovu restauraciju, pa sve do toga ko će odrešiti kesu da plati "turu". Jer, i u ovom slučaju, baš kao i u narodnoj pesmi, od izvora (vesti) vode dva putića!? Po jednom: "Sredstva za restauraciju obezbeđuju se iz DONATORSKIH sredstava...", a po drugom, pak: "Restauracija i premeštanje biće finansirano iz BUĐŽETA lokalne samouprave i DELOM iz donacija...!" Bilo kako bilo, za razliku od divnih građevina u duhu secesije koje su nam nekadašnji neimari ostavili u amanet, iza sadašnjih ne(i)mara evidentna je određena pustoš, tako očigledna na mnogim lokacijama u gradu sa bližom okolinom. Veliki com back je u iščekivanju. Kada, to verovatno ne zna ni prvi od trojice jednakih, s tim što je ON nešto malo jednakiji.