Petarde na ulicama našeg grada

Tekst zviždaljke:

Otvoreno pismo piromanima tojest «petardašima» našeg lepog grada! Zapravo onima koji će me razumeti! Kod nas se glasno petardama, pirotehničkim sredstvima slavi od noća veštica ili Halloweena (31. 10), jer od nedavno i to je postao deo naših prazničnih običaja. Interesantno...Pucamo i kad je slava, kad se neko rodi, u svadbama, kad dete napuni 18 godina i pucamo jer nam se puca. Gledamo klince kako bacaju petarde sa terase, na putu prema i od škole...i pucaće se tako dok nekom ne eksplodira nešto u ruci ili dok se ne desi neka tragedija, pa onda ćemo razmišljati zašto smo pucali i kao u civilizovanim društvima biće ograničemo vreme kad se mogu bacati petarde. Što je i normalno! «Petardaši» plaše starije, malu decu, domaće životinje i nerviraju one koje vole mir i tišinu oko sebe. Da se selimo na selo bi rekli glavni komentatori, pljuvači. Pa, selite se vi što volite bacati petarde ili se vratite tamo odakle ste došli! Stariji se ne sećaju da su ranijih godina bili praznici glasni kao što su nekoliko godina unazad. Bičemo jači sa 12 komunalnih policajaca, pa izvolite kažnjavajte klinjuriju koji uživaju u bacanju petardi ili njihove roditelje. Malo da se napuni taj jadan gradski budžet. Pitam se ko su ti «dobri» roditelji koji kupuju deci ili daju pare za petarde? Pa, njih ne kači ni restrikcija, skidanje plate i ostalo...Ako za to ima para, nismo mi siroti! Baš ste jake mamice i taticei! I šta nam sa normalnim vrednostima preostaje.... Iznerviraj se, ćuti – jer nemaš kome da prigovoriš – i plivaj daje! Žalosno!