OŠ "Sveti Sava" - glas partije važniji od glasa naroda

Tekst zviždaljke:

Svaka demokratska vlast, i ona koja pretenduje da to bude, trebalo bi da poštuje odluku većine onih koji su učestvovali u nekoj izbornoj trci. Zaposleni u prosveti uče decu demokratiji, čija je suštinska vrednost poštovanje odluke većine, bez obzira što se nekom pojedincu takva odluka ne dopada, ili nije u skladu sa njegovim interesima. Ali, donosioci odluka su u većini slučajeva iznad zakona, i svih demokratskih normi ponašanja. Tako su se na trkačkoj stazi za direktora u OŠ „Sveti Sava“ u Subotici našla tri kandidata. Jedan kandidat je po volji naroda zaposlenog u školi, dobio 2/3 glasova od ukupnog broja zaposlenih, drugi kandidat manje od trećine, a treći kandidat par glasova. Narod zaposleni, sa oduševljenjem odlazi sa birališta, očekujući da će se njegov glas u daljem „demokratskom“ postupku poštovati. Međutim, ne lezi vraže, većinski glas naroda postaje polako zamajavanje i iluzija. „Veliki brat“ obrazovne kuće subotičke, kreće u akciju „od kuće do kuće“ da ubeđuje članove školskog odbora, da većinske glasove naroda zaposlenog ne moraju da poštuju, i da glasaju za kandidata koji je dobio manje od trećine glasova, odnosno, za kandidata kojeg je „Veliki Brat“ obrazovne kuće subotičke, postavio za vršioca dužnosti direktora pre pet meseci. Bilo kako bilo, beše sednica Školskog odbora, pripremljena tako da, kandidat koji je dobio veliku većinu glasova kolektiva, ne bude izabran za direktora, a ni druga dva kandidata nisu dobila potrebnu većinu. Odlučeno je da se ponovo raspiše konkurs, i ponovo bira vršilac dužnosti direktora. I opet sve ispočetka, i sve po zakonu, narod mora opet da glasa, narod mora opet da se pita, a glas naroda školskog, niko ne mora da ispoštuje, opet može da se ponovi situacija, i naša većinska volja opet da bude pregažena. Ovakvim bahatim ponašanjem prema zaposlenima u obrazovnim ustanovama, gazi se dostojanstvo prosvetnog radnika za „kilo“ nečijeg interesa! Nekome nije u interesu da se razvija najbolji potencijal jedne zemlje, jednog grada, jednog kolektiva, a to je prosveta. Pitamo se, da li zaposleni u prosveti služe za stranačko potkusurivanje i dobijanje političkih poena? Kome i čemu služe naši glasovi, i nakaradni zakoni? Obrazovnim ustanovama, zaposlenima i deci sigurno ne služe.