Lekarska komisija u 5 scena

Tekst zviždaljke:

Dogodilo se danas, 10. februara 2015. Scena I: Žena na šalteru kod lekarske komisije u našem gradu, daje dokumentaciju, a ŠALTERUŠA joj kaže "dođite u petak". Žena počinje da objašnjava da profesor u NS prima samo sredom i četvrtkom, a da je neophodna hitnost jer sin ne može da funkcioniše bez procesora. Šalteruša i dalje "u petak, da li ste me razumeli". Scena II: Žena seda na klupu preko puta mene, obavlja neki telefonski razgovor i počinje glasno da grca. Plače! Vadi maramicu i njome prekriva lice. Mislim se, pozliće joj, pa joj priđem da je pitam mogu li joj doneti vode ili neku drugu pomoć da pružim. Ona me uhvati za ruku. Drži čvrsto. Majčinski. (iako je mlađa od mene nekih10ak godina), pa kroz suze priča "Moj sin je potpuno gluv i sada je potrebno PONOVO UGRADITI NOV PROCESOR (što podrazumeva da ga ima već, ali je star). On je učenik 4. razreda gimnazije i svaki izostanak u ovo vreme je opasnost za dalje školovanje. Imam četvoro dece..." E, tu se meni prelije čaša. Posavetujem je da stane kod vrata ispred lek.komisije i da ne mrda, već da čeka da nema unutra neki pacijent, pa kuc-kuc, dobar dan i takoC. Scena III: Šalteruša pita iza stakla "a ko ste vi njoj", rekoh "drugarica", a onda se brzo ispravih "Građanin ove države, jel' to u redu? Vodite razgovor javno u javnoj instituciji i imam pravo da reagujem. Znate li zašto? Jer vas MI plaćamo. Jasno ili moram jasnije?" Scena IV: Šalteruša "Nemojte da vičete", obraća se meni. Rekoh "izvin'te nagluva sam, pa samo tako deluje, a mogu ja da uključim mobilni, pa da lepo snimimo konverzaciju, šta mislite?". Drsko, obrati se ženi "Dajte dokumentaciju i dođite u 13 h". Scena V: ***