Kuda vodi ponašanje zdravstvenih radnika?

Tekst zviždaljke:

Evo biću kratka koliko kod budem mogla. Pitam se, i svaki dan se pitam šta li se desilo sa zdravstvenim radnicima, ovde mislim kako na medicinske osoblje tako i na doktore. Moja sestra je imala rak želudca, koji je odstranjen pre 5 godina i naravno sledile su razne kontrole, a prvo moram da naglasim da joj je penzija 13.000 dinara ženi koja je 80% invalid, ovo zato kažem jer jadna da bi došla na kontrolu mora ići biciklom 7-8 km. Zakažu joj pregled u bolnicu i čeka, i čeka, dok posle 3-4 sata joj saopšte da doktorica ne radi ona već gladna već joj je muka, da bi posle opet morala da sedne na biciklu i po kiši i po snegu da se vrati kući bez pregleda. Sad nedavno konačno doktorica ju je primila na pregled i poslala je na razne pretrage, gde se ustanovi da ima na plućima neku fleku. E sad dolazi ono najintersantnije i najneshvatljiviji deo, obavi deo pregleda i zakaže se kod NAZIV SAVESNE DOKTORICE ONKOLOGA sa nadom da će dobiti objašnjenje šta treba dalje da se radi što se tiče pluća, i tako ona čeka od 09 sati ujutro do 13,30 časova i gospođa doktorka samo izađe iz ordinacije pozdravljajući nju i još jednu stariju gospođu koja je doputovala iz Sente, sa " doviđenja" bez da je i reč progovorila sa njom bez da joj je objasnila šta treba da radi koje pretrage treba izvršiti dalje, pa se ja pitam da li sam možda ja nenormalna ili možda gospođa doktorka zaboravila na šta se zaklela kada je izabrala ovaj humani posao. Što se tiče medicinskih sestara one još malo pa su postale veće "zverke" nego doktori. Toliko bezobrazno ponašanje prema pacijentima ja u životu nisam videla. Veoma su arogantni, veoma je teško opisati njihovo ponašanje jer je van svakih pameti. A da još nešto neću stati samo na ovome, ićiću do republičke insepkcije. I još samo toliko da se posete zdravstveni radnici da upravo njihovu platu plaćamo mi građani, bolesnici jer ide iz buđžeta a zna se ko puni republički budžet. Moj brat, koji nažalost isto ima rak, njemu su odstranili jedno oko a na drugo oko jedva vidi jer se stvara siva mrena, e sad on pokušava da zakaže da se odstrani ta siva mrena ali ne žele ni da govore sa njim jednostavno kažu da je neki aparat pokvaren kobojagi.pitam se da li je i to normalno da čovek nema jedno oko a na drugu jedva vidi i ne želi niko da mu pomogne, e to je naša Subotička bolnica. Neću se smiriti sve dok ne dođem do republičke inspekcije jer ovo je samo delić bezobrazluka od strane Subotičke bolnice.