Komentara: 2
Pregleda: 1482

Život u fokusu ovogodišnjeg "Desire" festivala

20.10.2020. u 16:14h
Izvor: Subotica.com
Međunarodni regionalni festival savremenog pozorišta "Desire 2020" održaće se od 22. do 30. novembra u našem gradu, a publika će biti u prilici da pogleda 11 predstava na sceni "Jadran" i "Kostolanji Deže“, pri čemu po prvi put trilogiju jednog komada u istom danu.
Život u fokusu ovogodišnjeg "Desire" festivala

Po rečima Andraša Urbana, direktora festivala, uvek je veliko zadovoljstvo kada dođe trenutak najave programa, jer to predstavlja svojevrstan praznik pozorišta. Kako je pojasnio, ovogodišnji festival nosiće podnaslov "Life" iliti "Život", što samo po sebi ne zahteva dodatno objašnjenje.

- Razmišljali smo o različitim naslovima i najviše smo se zadržali na "To Be", odnosno "Biti", ali na kraju kada kažete život, to je najkrhkije, najčistije i najiskrenije rečeno i nešto što je nama možda i najvrednije. U ovim vremenima stalno dovodimo u pitanje šta nam je život, mi se odričemo bavljenja sopstvenim pozivom i ipak se razdvojio taj pojam života od onoga čime se bavimo, što zapravo nije tačno. Nama je život da živimo svoj poziv i da postojimo - objasnio je Urban, dodajući da publiku ovogodišnjeg festivala očekuju predstave koje se bave istorijom, porodicom i mnogim drugim važnim segmentima života, na vrlo ljudski i intiman način. - Dakle, i dalje se vrlo eksplicitno bavimo nama, odnosno čovekom i životom.

Ipak, kako je istakao Urban, ovogodišnji festival bilo je teško organizovati, budući da se usled pandemije korona virusa mogućnosti dovođenja gostujućih predstava i glumaca iz inostranstva menjaju iz dana u dan, kao i da je festival ove godine dobio znatno manje sredstava za održavanje.

- Ove godine imamo dosta manje para nego prošle godine, ali cene nisu ništa jeftinije. Bez obzira na to što imate pandemiju, to ne znači da je ostvariti festival jeftina priča. Naprotiv, imaćemo manje publike zbog obaveznih mera i razdaljine, a Grad Subotica nam je dao dva miliona dinara manje nego prošle godine, Ministarstvo kulture je isto smanjilo donacije i tako svi zaredom. Jedino Fondacija "Bethlen Gabor" nije smanjila i ta sredstva smo dobili još pred pandemiju, tako da nije finansijski najgore ove godine, ali je dalekp od naših najboljih godina - istakao je direktor festivala, dodajući da ukupan budžet iznosi 9 miliona i 440 hiljada dinara. - Svaki dan se od 15. marta budim sa tim da treba da otkažemo festival, onda od 10 sati počinjem da mislim da ćemo ipak napraviti festival i sad smo došli do toga da ćemo ga napraviti, a ako se nešto otkaže, otkaže se. Nadamo se da ćemo se u pozorištima moći okupiti i od 22. novembra.

Ulaznice po ceni od 500 dinara mogu da se rezervišu na blagajni Pozorišta "Kostolanji Deže", pozivom na broj telefona 024/531-991 ili 064/235-49-30, kao i putem mejla [email protected]. Rezervisane ulaznice moći će da se podignu od 3. novembra.

Program Međunarodnog festivala savremenog pozorišta "Desire 2020"

Nedelja, 22. novembar

19:00 Pozorište "Kostolanji Deže"

Atelier 3+1 (Pariz)
OMMA
Koreografija: Jožef Nađ

Jozef Nađ je u svom novom komadu okupio grupu od osam plesača, koji su poreklom iz Malija, Senegala, Obale Slonovače, Burkine Faso, Konga Brazavila i Demokratske Republike Kongo. OMMA se vraća na korene plesa, a pokret je njegova suština, a svemir kao horizont koji pokušava da demonstrira hipotezu Jozefa Nađa: ples je rođen zajedno s čovečanstvom.

Zadržava samo ono bitno. Ovaj se princip jednostavnosti proteže kako na samu pozornicu, namerno ogoljenu, tako i na dizajn zvuka - svet daha, glasova, tišine i džez ritmova.

Ovaj novi koreografski komad istražuje nešto bitno: našu sposobnost gledanja onoga što je ispred nas kako bismo mogli bolje vidjeti šta se nalazi duboko u nama, u zajedničkoj sudbini. Stoga starogrčko značenje OMMA sjaji novom svetlošću: "oko", ali i "ono što se vidi ili gleda".

Ponedeljak, 23. novembar

17:00 i 21:00 Pozorište "Kostolanji Deže"

Bitef teatar (Beograd)
KRETANJE

Tekst Dimitrija Kokanova, uobličen kao niz od pet paralelnih/ukrštenih monoloških iskaza o reprezentativnim situacijama ugroženosti koje nameće savremeni svet, a sagledanih sa pozicija "tela" kao pseudoaktera, jedan je od prvih autentičnih predložaka namenjenih "imerzivnoj" pozorišnoj strategiji.

Pronašavši pravu srazmeru identifikacije i distance, kritičnosti i introspekcije, rediteljka Jovana Tomić dosledno pomera granice scenske iluzije, ali i stepen uključenosti gledalaca (svrstanih u pet grupa što različitim redosledom učestvuju u pet prizora) kako bi nas, kroz suprotnosti kao što su "prošlost–budućnost", "ljudsko–mašinsko" ili "spolja–iznutra", konstantno održavala u tenziji između saosećanja i otpora tenziji koja u završnom, zajedničkom obredu izvođača i publike dopušta samo trenutno olakšanje.

19:00 Scena "Jadran"

Novosadsko pozorište/Újvidéki Színház – Narodno pozorište Segedin
Pinter – Darvaš: SELJAČKA OPERA

Atila Keresteš

Predstava je zasnovana na arhaičnoj priči, u kojoj se klasične teme incesta i skrivenog roditeljstva surpotstavljaju motivima iz mađarskih narodnih balada. Događaji iz prošlosti se oživljavaju, tako da smo svedoci davno počinjenih grehova. Prošlost se suočava sa sadašnjošću; likovi iz jednog i iz drugog vremena sreću se i reaguju jedni na druge u trenutku kada se predstava odigrava. Narativ je praćen muzikom, koja se zasniva na mešavini mađarskih narodnih pesama sa područja Transilvanije, baroknog prizvuka, klasicizma i roka.

Utorak, 24. novembar

19:00 Scena "Jadran"

Barski ljetopis – Gradsko pozorište Podgorica
DON KIHOT

(Po motivima romana Migela de Servantesa)
Režija: Andraš Urban

„Neću da radim folirantsku predstavu. Da. Radim samo jednu. Ovu. Kao da je poslednja. Svaka je donkihotovsko ludilo. Borba na život i smrt. Pa svojevrsno ludilo. Nemoćni smo pred zlom. Kompromisni smo. Palićemo i knjige. A na početku smo samo hteli miran život. U biti. Borba za ideale postane samo budalaština iz mladosti. Krizis adolescensis. Svi nas ubeđuju da su to samo vetrenjače… da je pozorište samo ono sto oni razumeju, samo ono sto oni umeju da rade. Sedam žena. Sedam glumica koje biju svoju bitku malo duže od sat vremena. Izgaraju na sceni. I 7 mikrofona. Opet. Da. Znači da vama ipak samo ostaje da se udobno namestite na vašim stolicama, i prepustite se predstavi.‟ Andraš Urban

21:00 Pozorište "Kostolanji Deže"

Novi tvrđava teatar – Novosadsko pozorište/Újvidéki Színház – Grad teatar Budva – East West Centar Sarajevo
UPOTREBA ČOVEKA

(Prema romanu Aleksandra Tišme)
Režija: Boris Liješević

Priča o svetu kojim je zavladala verska, rasna, politička i svaka druga netrpeljivost. Ludilo se širi, a ljudi se nadaju da ono neće stići do miroljubivog Novog Sada, i da Evropa i svet neće dozvoliti širenje nacizma, te ne preduzimaju ništa iako im sve govori da treba bežati i spasavati se. Sigurni su da razum uvek na kraju nadvlada.

Pitanje je da li treba prezivti kada se celi tvoj svet raspadne i nestane? Nije li bolje, časnije i pametnije nestati zajedno sa njim? Da li se treba treba boriti za život ako posle toga slede traume i slike najgorih užasa, koje se vraćaju i ne daju mira. Ima li tada više smiraja, doma? A kako se ne boriti za zivot kada je to najjači čovjekov nagon? Kako mu objasniti da ne treba živeti?

Sreda, 25. novembar

19:00 Scena Jadran

Jugoslovensko dramsko pozorište (Beograd)
Rajner Verner Fasbinder – Mihael Fengler: ZAŠTO JE POLUDEO GOSPODIN R?

Režija: Bobo Jelčić

Gospodin R. živi u Zapadnoj Nemačkoj početkom sedamdesetih godina. Ima porodicu koju voli, posao do kog mu je stalo, svoj stan i svoj televizor koji često gleda. Sa njega svakodnevno sluša vesti o velikim uspesima i ohrabrujuće reči političara. Njegov dom posećuju prijatelji i rodbina. Gospodin R. ima ambicije koje gaji, brige koje ga tište i uspomene koje neguje. Ima dobro zdravlje i ispunjen ljubavni život. Jednoga dana, međutim, gospodin R. iznenada…

Zašto je poludeo gospodin R.? I zašto ga mi, koji ne živimo u Zapadnoj Nemačkoj početkom sedamdesetih, tako dobro razumemo?

21:00 Pozorište "Kostolanji Deže"

Šabačko pozorište – Centar za kulturu Tivat – Fast Forward Beograd
APLIKACIJA VOLAND

Režija: Kokan Mladenović

Interaktivna pozorišna predstava za publiku i pametne telefone.

Inerzivna pozorišna predstava koja se paralelno prati u fizičkom i virtuelnom prostoru, preko posebne aplikacije za pametne telefone. Publika je pozvana da instalira aplikaciju, koja joj omogućava da, tokom pozorišne predstave, učestvuje u igrama, kvizovima I anketama, čime direktno utiče na dalji tok scenske radnje. Pored istraživanja odnosa pozorišta I novih medija odnosno: prostora proširene realnosti kao prostora za teatarsku igru, predstava se bavi istorijom pozorišta i drame i srednjovekovnim žanrom moraliteta, kao didaktičkog dramskog oblika, čiji je cilj bio da promoviše pozitivne etičke vrednosti jedne zajednice. Postoji li neomoralitet u svetu novih tehnologija i koja je svrha pozorišta danas, u društvu obeleženom ubrzanim tehnološkim razvojem i razvojem veštačke inteligencije? Može li pozorište biti platforma za uspostavljanje novog morala, novih etičkih normi i pravila ponašanja u svetu „napuštenom od Boga“, gde umesto Reči (Logosa), postoji Internet kao beskrajan prostor znanja, informacija I nauke - samo su neka od pitanja kojima se ova predstava bavi, na duhovit, edukativan i provokativan način, uz uključivanje publike, interakciju i dijalog, začinjen glumačkim improvizacijama.

Nedelja, 29. novembar

19:00 Pozorište "Kostolanji Deže"

Sarajevski ratni teatar SARTR – Kraljevsko pozorište „Zetski dom“ – Beogradsko dramsko pozorište – Međunarodni teatarski festival Scena MESS
NIJE TO TO

(Studije Fausta po tekstu Simone Semenič)
Režija: Tomi Janežić

Istraživački, stvaralački projekat koji se bazira na ponovnom ispisivanju dobro poznatih scena kroz prizmu odnosa mita i savremenih okolnosti na Balkanu, pravljenja mosta – veze između Zapada i Istoka. Na sceni je osam glumica koje razrađuju pojedine motive iz Geteovog „Fausta“.

„Želim da uradim kratku predstavu, za razliku od mnogih mojih ranijih projekata. Tražim najkraći mogući format, a da ima smisla. Tako sam predložio dramskoj spisateljici Simoni Semenič da napiše komad koji nije „Faust”, ali dodiruje njegovu suštinu. Zanima me „nepojmljivost”. Negde i Faust kreće s tim, kao da želi most u nepojmljivo.‟ Tomi Janežić

Ponedeljak, 30. novembar

16:00 Pozorište "Kostolanji Deže"

Ansambl „Latokep“ (Budimpešta)
Sabolč Hajdu: ERNELINI KOD FARKAŠEVIH

Režija: Sabolč Hajdu

Ester, njen muž Farkaš i petogodišnji sin Bruno u sred noći dobijaju iznenadnu posetu. Esterina sestra Ernela, sa mužem Albertom i ćerkom Laurom vraća se iz Škotske nakon godinu dana u kojoj, suprotno očekivanjima, nisu uspeli da se skrase. Uskoro postaje jasno da se dve porodice nikada nisu istinski slagale. „Pokušavamo da pričamo o sebi. O svojim željama, sumnjama i strepnjama. O svakodnevnici, porodici, o našoj deci i roditeljima. Valjda ćemo, ako pričamo o sebi, pričati i o mnogim drugim stvarima. Nismo ni po čemu posebni. Naši problemi su slični. Stvari se nalaze oko nas, samo ih treba zgrabiti i nekako ispričati. Kroz film, pismo, na autobuskoj stanici ili preko telefona, svejedno je. Sada u pozorištu.“ Sabolč Hajdu

19:00 Pozorište "Kostolanji Deže"

Ansambl „Latokep“ (Budimpešta)
Sabolč Hajdu: KALMANOV DAN

(Drugi deo trilogije)

21:00 Pozorište "Kostolanji Deže"

Ansambl „Latokep“ (Budimpešta)
Sabolč Hajdu: JEDAN PROCENAT INDIJANAC

(Treći deo trilogije)

Ernelini kod Farkaševih govori o svađama oko vaspitanja dece, u Kalmanov danu tema je intimnost i napetosti prouzrokovanog od nepotpunog seksualnog života, kao i prateća moralna pitanja koja dovode do krize. Jedan procenat Indijanac fokusira na identitet, na nasledne modele ponašanja, feminizam i spolne uloge sadašnjice.

Izvor: Subotica.com
Postavljeno pre 8 meseci i 4 dana
Komentara: 2
Pregleda: 1482
Povezano dešavanje
Povezane teme
andraš urban desire festival pozorište kostolanji deže pozorište deže kostolanji desire central station
Komentara
0
Napiši komentar
Pošalji komentar
Dodaj grafički fajl
(do 5 MB)
    Imaš na raspolaganju 1000 karaktera
    Pravila komentarisanja
    Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.