Zbog restitucije Mađarska razmatra podršku srpskoj kandidaturi za članstvo u EU?

Potpredsednik mađarske vlade Žolt Šemjen izjavio je danas u Subotici da novi zakon o restituciji koji je Srbija usvojila predstavlja diskriminaciju Mađara koji žive u Srbiji, zbog čega će Mađarska biti primorana da "ponovo razmotri status kandidata" za članstvo Srbije u Uniji.

"Iako Mađarska u potpunosti podržava evropske integracije Srbije, pristup EU "nije realna opcija" ako država usvaja zakone koji kolektivno uskraćuju grupama u društvu određena prava", kazao je Šemjen na proslavi u organizaciji etničkog Mađarskog nacionalnog saveta.

Mađarska odbacuje ideju kolektivne krivice

Usvajanje takvog zakona koji nije u skladu sa principima EU, dodao je on, primorava Mađarsku da "ponovo razmotri status kandidata" za članstvo Srbije u EU, prenela je mađarska novinska agencija MTI.

"Zakon o restituciji, kojim je predviđeno da se pripadnicima okupacionih snaga u periodu od 1941. do 1945. godine i njihovim naslednicima ne vraća oduzeta imovina, predstavlja meru koja diskriminiše Mađare koji žive u Srbiji", rekao je Šemjen.

On je istakao da Mađarska odbacuje ideju kolektivne krivice, koja je u suprotnosti sa principima EU, osnovnim ljudskim pravima i interesima nacije. Šemjen je izrazio nadu da će srpski parlament izmeniti delove zakona o restituciji, koji Mađarska smatra neprihvatljivim za etničku mađarsku zajednicu.

"Mađarska ima obavezu da podrži one zajednice koje je istorija stavila u težu situaciju", rekao je Šemjen, misleći na Mađare u Vojvodini.

Vajs: Nemci u Vojvodini prinudno mobilisani

Predsednik Nemačkog narodnog saveza Rudolf Vajs izjavio je da će Nemci tražiti da im se vrati imovina koja je oduzeta nakon Drugog svetskog rata i naveo da je ta imovina u Srbiji procenjena na 32,5 milijardi evra

Vajs je za današnji novosadski Dnevnik rekao da je veoma razočaran činjenicom da je u Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ušao i "princip kolektivne krivice" i najavio oštru kampanju protiv tog zakona i u domaćoj i u svetskoj javnosti. Prema njegovim rečima, bez prava na povrat imovine praktično su ostali svi oni čiji su preci za vreme Drugog svetskog rata nosili uniforme domobrana, honveda i Vermahta, iako je među njima bilo najviše prinudno mobilisanih.

"Za vreme rata u Vojvodini su razne vojske mobilisale ovdašnji živalj, a poznato je da je za odbijanje poziva na mobilizaciju u to vreme kazna bila samo jedna - smrt", rekao je Vajs.

Podsetio je da su Nemci u Vojvodini nedavno dobili podršku četrdesetak nemačkih udruženja iz 10 zemalja, da se izbore za ostvarivanje svojih prava. Vajs je naveo da se nemačka udruženja iz ostalih zemalja sada više neće zadovoljiti samo skidanjem kolektivne krivice, već će tražiti ono što je od njihovih rođaka oduzeto.

"Opljačkana imovina, dokle se god ne vrati, uvek ostaje opljačkana imovina. Ovo je čist bezobrazluk prema nama i bačena rukavica prema svim žrtvama ratnog i poratnog perioda", kazao je Vajs.

Prema njegovim rečima, poslednja procena imovine koja je oduzeta Nemcima posle rata datira iz 1990. godine i govori o tome da je vrednost oduzete imovine u bivšoj Jugoslaviji oko 50 milijardi evra, od čega na Srbiju otpada 32,5 milijardi.

Predsednik krovne organizacije nemačkih organizacija iz Austrije i inicijator Kongresa nemačkih udruženja, koji je nedavno održan u Subotici, Rudolf Rajman poručio je da bez restitucije neće biti ni investicija u Srbiji.