Zbog dugova ostaju bez krova nad glavom

Starica od 83 godine protekle sedmice je posle pola veka provedenog u svom stanu poslednji put zaključala vrata svog doma. Banka je naplatila dug! Očajna i nemoćna gledala je kako neki nepoznati ljudi pakuju njene stvari, uspomene, život i odnose na stovarište dok ne nađe novi dom. Nesrećna starica samo je želela da pomogne sinu kada su mu poslovi zapali u krizu. Garantovala je stanom da će kredit biti vraćen, ne sluteći šta može da je snađe. Sin je u međuvremenu postao žrtva još lošijeg poslovanja i podelio je sudbinu svoje majke. Ostali su na ulici.

I nisu jedini, domovi hiljade Subotičana odlaze na doboš zbog duga. U Izvršnom odeljenju Opštinskog suda u Subotici prošle godine ukupno je bilo 15.160 izvršnih predmeta u radu. Od toga je 8.592 predmeta završeno dok je 6.568 predmeta ostalo da se uradi u ovoj godini.

- Ove godine priliv je nešto manji jer su svi predmeti koji se odnose na komunalije i dugovanja za telefone prešli u nadležnost privatnog izvršitelja, pa mi više nemamo takav masovni priliv, po hiljadu predmeta u jednom danu kakav smo imali nekada - kaže Tamara Trajković, predsednica Izvršnog odeljenja Osnovnog suda u Subotici.

Trenutno u Subotici ima 135 izvršenja prodaje nepokretnosti zbog duga i to u 90 odsto slučajeva onog bankarskog.

-To su uglavnom nekretnine nad kojima je stavljena hipoteka kao obezbeđenje nekog kredita koji su građani uzeli. Oni su davali založnu izjavu kada su se zaduživali kod banke i po zakonu o hipoteci banka ima pravo direktno da na osnovu založne izjave pokrene te postupke - kaže Trajković.

Sudija Trajković kaže da građani kod uzimanja hipotekarnih kredita često ne znaju da po novom zakonu banka ili poverilac mogu na osnovu overene založne izjave za kredit da krenu u prodaju nekretnine.

- Iako se banke za sada ustežu da bez odluke suda krenu u prodaju nekretnine dužnika, na osnovu stalnog rasta broja ovih predmeta, može se pretpostaviti da će uskoro iskoristiti tu zakonsku mogućnost - napominje sudija Trajković.

Većina ovih dužnika, prema njenom iskustvu, nije svesna ozbiljnosti svoje situacije sve dok ne vide oglas za licitaciju sopstvene kuće. Procedura predviđa da se nekretnina prvo prodaje po ceni koju odredi sudski veštak, a ukoliko se ne nađe kupac, kod sledeće prodaje njena cena pada za 30 odsto. U sadašnjoj besparici teško je naći kupca, a većina i kalkuliše i čeka drugu, povoljniju ponudu. Ukoliko je i ta umanjena cena dovoljna za namirenje poverioca, višak ostaje dužniku, međutim, ako to nije dovoljno poverilac ima pravo da traži prodaju i drugih nekretnina dužnika.

-Od uvođenja novog zakona  povećao se broj predmeta izvršenja na celokupnoj imovini. Trenutno ih je 108, a topraktično znači znači da poverilac u predlogu traži izvršenje i to na celokupnoj imovini. Tokom postupka dužnik daje izjavu o imovini, šta sve ima i zakonom je propisano da ti podaci moraju biti tačni inače sledi krivična prijava. Banke mogu da uzmu i sve ukoliko je dug toliki, a dužnik ostaje bez pokretnih stvari,zatim  nepokretnosti, pa i zarade. Izvršenje može da se sprovodi sve dok se potraživanje ne namiri - ističe sudija Trajković.

Zakon je takav, nema milosti u svetu kapitalizma. Dužnici uglavnom ostaju bez krova nad glavom jer je malo onih koji imaju više nekretnina pa mogu da se odreknu jedne od njih. Danas, po slovu zakona, ne postoji ni mogućnost odlaganja izvršenja čak ni ukoliko to zatraži poverilac.

-Nema više ni zakonske odredbe koja ne dozvoljava da se iseljava neko u zimskom periodu. Ranije je to bilo zakonski propisano ali sada može da se radi iseljenje u bilo koje doba. Iako u ovom poslu nema sentimenalnosti ukoliko vidimo da dužnik ima dobru volju da u razumnom roku izmiri dug dajemo mu dovoljno vremena za još jednu šansu- kaže Trajković.

Dug, bio on makar i jedan dinar, zao je drug. Ne postoje dužnički limiti koji se praštaju ukoliko poverilac smatra da je vreme za naplatu.

- Zakonski nema ograničenja, svako može da tuži ukoliko smatra da mu je neko dužan ali je sud  u obavezi da vodi računa o srazmeri između vrednosti potraživanja i predmeta izvršenja. Međutim ako se kupac ne pojavi ni na jednoj od dve prodaje onda se dozvoljava prodaja neposrednom pogodbom na kojoj cena nije ograničena i gde poverilac može da nađe kupca i za jedan dinar, praktično. Imovina tako može da ode u bescenje ali slovo zakona je takvo - objašnjava sudija Trajković.

Trenutno se vodi šest postupaka iseljenja ali, napominju u Izvršnom odeljenju ovog suda da to nisu iseljenja iz prodaje nepokretnosti već po osnovu pravosnažne presude da neko mora da se iseli.

- U odnosu na broj predmeta nema puno prodatih nekretnina. Ljudi se teško odlučuju za kupovinu, jer ona može biti problematična u smislu da ljudi koji gube dom kako bi sprečili prodaju u stanju su svašta da urade. Novim vlasnicima je uglavnom teško ući u novi posed iz koga neko mora prinudno da se iseli - dodaje sudija Trajković.

Prema trogodišnjem izveštaju 2010. godine u Izvršnom odeljenju Osnovnog suda u Subotici imali su18.265 predmeta  od kojih je rešeno 7.756. Godinu dana potom predmeti su zatrpali ovo Odeljenje, bilo ih je  28.145 predmeta, rešena je 21.547 predmeta. prošle godine taj broj je opao na 15.160 predmeta od kojih je ostalo 6.568 da se uradi.