Vinskih podruma više nego loze

Niko ne zna na kolikoj površini su posađeni vinogradi na severu Bačke.

Prve table turističke signalizacije koje su nedavno postavljene u Subotici bile su putokaz za pet vinskih podruma u gradu i okolini. Tako su vinarije i vinski podrumi promovisani kao turistički adut grada.

Sve je veći broj vinarija na severu Bačke a bavljenje ovom delatnošću na razmeđi poljoprivrede, turizma i ugostiteljstva smatra se izuzetno popularnim i isplativim. Međutim, dok se u svakom trenutku mogu dobiti podaci koliko je registrovanih vinarija, i koliko njih može da primi koliko gostiju, niko ne zna koliko se vina proizvodi i koliko je hektara pod vinovom lozom.

– Nažalost, mi još nemamo podatke o tome koliko je zemlje pod voćnjacima ili pod vinogradima. Dugo se planira izrada takve baze podataka, ali za sada taj veliki i važan posao nije realizovan – kaže nam Mirko Ostrogonac, šef Službe za lokalni ekonomski razvoj, privredu i poljoprivredu u gradskoj upravi. On podseća da je do privatizacije preduzeće „Podrum Palić“ svake godine obnavljalo zasade sa novih 20 do 40 hektara, a da je to sve sada propalo i zakorovljeno. Slično je sa još nekoliko firmi koje su počele da se bave proizvodnjom vina.

Procenjuje se ipak da se Subotica poslednjih godina odmakla od istorijskog minimuma kada je pre nešto više od deceniju u njenom ataru bilo tek oko 200 hektara pod vinogradima. Subotičko-horgoška peščara smatra se regionom koji je zbog sastava tla veoma pogodan za sadnju i negu vinograda, pre dve do tri decenije ovde je bilo čak 3.500 hektara pod vinogradima, a pod voćnjacima tek nešto preko hiljadu hektara. Sada je taj odnos promenjen u korist voćnjaka, jer su se u jednom periodu vinogradi masovno raskrčivali i na njihovo mesto zasađivani isplativiji voćnjaci. U republičkoj službi za registrovanje poljoprivrednih gazdinstava direktor Antun Vuković iznosi podatak da je prošle godine na teritoriji Subotice registrovano 2.296 hektara ukupno voćnjaka i vinograda. Republička služba više ne razdvaja ove kulture u svojoj statistici. Prema poslednjim podacima kada su se odvojeno iskazivali, registrovano je tek oko 170 hektara pod vinogradima.

U Poljoprivrednoj stručnoj službi opštine ipak kažu da je najpribližniji podatak o oko 800 hektara pod vinogradima. Uglavnom se sade sorte italijanski rizling, kaberne i sovinjon, a postoje pokušaji i povratka autohtonim sortama poput kevedinke i kadarke. Ukoliko se zna da je prosečan rod od oko 10 tona grožđa po hektaru, dalje se može samo nagađati koliko od toga je stono grožđe, obično mali procenat, koliko se preradi u „kućnoj radinosti“, a koliko se predaje većim vinarijama.

– Ovo nije posao od kojeg se može odmah zaraditi. Vinogradu treba najmanje tri godine do prvog roda, a i kada napravite vino morate polako da stvarate svoje tržište. Za vinski podrum potrebna vam je zemlja, vinogradi, preradni kapaciteti, podrum, i zato je ovo posao koji se tek isplati u drugoj generaciji – kaže nam Petar Čuvardić, vlasnik Čuvardić salaša, jednog od vinskih podruma na vinskoj turističkoj mapi Subotice.

– Mislim da imamo zastoj u razvijanju vinograda, iako su se pojavili novi vlasnici parcela, s druge strane, imamo situaciju, kao u naselju Ljutovo, gde je kompletan tri godine star vinograd iskrčen. Država nam daje oko 100 dinara po sadnici, i to je dovoljno da se kupe potporni stubovi i žica. Zato kažem da ovo nije posao od kojeg se brzo može obogatiti, ili za kratko vreme postati veliki proizvođač. On traži i vreme i iskustvo – ističe Čuvardić koji obrađuje oko 1,5 hektar pod lozom koji je nasledio.

Svi sagovornici kažu da se mnogi vinari odlučuju na uvoz vina, pre svega iz Makedonije, jer na ovdašnjem tržištu nema dovoljno loze.

– Na kraju uvoz ispadne jeftiniji, uvozi se litar u rinfuzi po ceni od 40 do 60 evrocenti i to se flašira i prodaje po prodavnicama. Naša flaša vina staje od 400 do 600 dinara, i svi kada probaju kažu da je neuporedivo kvalitetnije, ali s obzirom na našu kupovnu moć teško je prodati takvo vino – kaže na kraju Čuvardić.

Aleksandra Isakov