Komentara: 2
Pregleda: 2543

Vek od otkrića insulina, leka koji život znači

25.03.2021. u 09:00h
Izvor: Subotica.com
Endokrinolog subotičke bolnice, dr Dejan Dulić, izneo je niz saveta obolelima od dijabetesa tokom epidemije, a osvrnuo se i na stogodišnjicu od otkrića insulina - leka koji je spasio čovečanstvo. Da li su dijabetičari izloženiji zarazi korona virusom, u kojim slučajevima su posledice zaraze teže, kako mogu da zatraže savet ili koriguju terapiju - saznajte kroz naš razgovor sa dr Dulićem.
Vek od otkrića insulina, leka koji život znači

Jedan od najznačajnijih trenutaka u istoriji medicini jeste otkriće insulina. Ove godine se obeležava stogodišnjica od otkrića insulina - leka koji je promenio lečenje dijabetesa. Danas smo svedoci da je insulin promenio i spasao milione ljudi u lečenju bolesti dijabetesa. To je bio samo početak u razumevanju i lečenju šećerne bolesti, od koje boluje svaka 10 osoba u svetu.

Insulin danas predstavlja važnu terapijsku opciju u lečenju dijabetesa koji osim efekta na metabolizam šećera, učestvuje u brojnim metaboličkim procesima u našem organizmu. Na ovu temu razgovarali smo sa dr Dejanom Dulićem, specijalistom interne medicine i endokrinologije Opšte bolnice Subotica.

Koje su to najvažnije inovacije u oblasti insulina obeležile proteklih sto godina?

- Bio je to prvi kooperativni naučni poduhvat davne 1921. godine, kada su Fredrik Banting i Čarls Best uspeli da ekstrahuju insulin iz psećeg pankreasa. Godine 1922. insulin je prvi put primenjen na dečaku, starom 14. godina koji je zapao u tešku ketoacidoznu komu. Nakon davanja druge doze  prečiščenog insulina, zdravstveno stanje dečaka se znatno poboljšalo i njemu je spašen život. Ovim inicijalnim oduševljenjem otkrića, naučnici su počeli da uviđaju različite nedostke u postojećem insulinu i ukazala se potreba za daljim usavršavanjem molekula. Revolucija duga 100 godina počela je od insulina koji su bili životinjskog porekla. Iako su ti molekuli u velikoj meri slični ljudskom, ipak nisu identični. Dovodili su do brojnih imunih reakcija u organizmu čoveka, koje su mogle biti izuzetno opasne. Pored toga, imali su izrazito kratko dejstvo, bilo je potrebno primenjivati potkožne injekcije čak i više od 5 puta dnevno. Tada se počelo sa ispitivanjima kako da se dejstvo insulina prilagodi željenom profilu i kako da se sintetišu insulini hemijski identični ljudskom. 1982. godine proizveden je prvi tzv. humani insulin, semi-sintetskim procesom iz svinjskog insulina. Posle mnogo godina i različitih ideja, prava revolucija je nastupila pojavom insulinskih analoga. Ovi moderni insulini pored efikasnog sniženja šećera u krvi imaju profil dejstva najsličniji prirodnom insulinu, ređe dovode do epizoda niskog nivoa šećera u krvi i omogućavaju značajnu fleksibilnost pri primeni insulina. Dobra vest je da mi ove insuline imamo dostupne na tržištu u Srbiji - predočava dr Dulić.

Da li je insulin danas prevaziđena terapija u lečenju dijabetesa?

- Insulin je u pravom smislu otkriće koje život znači i predstavlja najefikasniju terapijsku opciju u lečenju dijabetesa! Primenom insulina nadoknađujemo ono što organizmu zapravo nedostaje.Zahvaljujući insulinu, danas smo svedoci ogromnog broja pacijenata koji nesmetano vode normalan život. U osnovi same bolesti dijabetesa postoji ili poremećaj na nivou sekrecije insulina u pankreasu ili njegovog efekta na periferna tkiva, tako da je praktično insulin terapija kojom nadoknađujete ono što u organizmu ovih osoba prirodno nedostaje. U terapiji dijabetesa tip 1, insulin je lek koji spašava život pacijenta i kao takav nezamenlljiv je. Kada govorimo o tipu 2 dijabetesa insulin je važna terapijska opcija koja se uvodi ukoliko se tabletarnim antidijabeticima ne postignu odgovarajući terapijski ciljevi.   U trenutnoj situaciji, insulin je kao proverena terapijska opcija naveden u zvaničnim preporukama za lečenje osoba sa dijabetesom tokom COVID infekcije, kada se insulinska terapija nikad ne obustavlja, pa je nsulin jedan od proverenih i preporučenih lekova koji mogu da se primenjuju kod pacijenata sa dijabetesom, a koji imaju COVID infekciju. Takođe, insulin je lek koji se jako dobro kombinuje sa ostalim lekovima za lečenje dijabetesa - objašnjava dr Dulić - Važno je napomenuti, još jednom, da mi imamo prilike danas da primenjujemo moderne insulinske analoge koji efikasno snižavaju vrednosti šećera u krvi uz nizak rizika za pojavu hipoglikemija, što je u mnogome doprinelo boljem kvalitetu života osoba sa dijabetesom.

Da li osobe sa dijabetesom imaju povećan rizik za razvoj komplikacija, u uslovima prisutne COVID pandemije?

- Kako je COVID-19 i dalje prisutan, važno je skrenuti pažnju osobama koje boluju od dijabetesa da se redovno kontrolišu i teže što boljoj glikoregulaciji. Takođe, istakao bih da osobe koje imaju dijabetes nemaju veću verovatnoću da dobiju COVID-19 u odnosu na opštu populaciju. Međutim, COVID-19 može izazvati teže simptome i komplikacije kod nekih osoba obolelih sa dijabetesom - ističe endokrinolog Opšte bolnice Subotica - Osobe sa dijabetesom koje imaju pridružene druge bolesti, kao što su kardiovaskularna oboljenja, imaju dodatni rizik za razvoj komplikovane infekcije korona virusom. Osobe koje nemaju komplikacije i čiji je nivo šećera u krvi dobro regulisan nemaju veći rizik od razvoja težih oblika COVID-19 od opšte populacije.

Na koji način osoba sa dijabetesom može doći do endokrinologa ukoliko je potrebna promena terapije ili savet?

- U bolničkoj ambulanti se zbog pandemijske situacije trenutno primaju pacijenti samo sa prioritetnim uputom. Pacijenti mogu dostaviti nalaze ordinirajućem endokrinologu koji će na osnovu ranijih podataka o pacijentu i novih nalaza napisati specijalističko mišljenje i tako korigovati terapiju. Takođe, Savetovalište  za dijabetes radi redovno, preglede zakazuje izabrani lekar opšte prakse - kaže dr Dulić.

Da li postoji telefon na koji se osoba sa dijabetesom može javiti u slučaju tegoba vezanih za dijabetes?

- Postoji nekoliko načina da se obavi telefonska konsultacija:  Savetovalište za dijabetes u okviru Doma zdravlja, konsultacija sa sestrom u bolničkoj Ambulanti za dijabetes, koja će pozvati endokrinologa ukoliko je potrebno, ili sa dežurnim internistom, za hitne slučajeve - jasan je naš sagovornik.

Ukoliko pacijenti ne mogu da zakažu redovni pregled, koji bi bio savet?

- Pacijenti koji imaju zadovoljavajuće vrednosti merenih šećera u krvi treba da nastave svoju terapiju uz konsultaciju sa izabranim lekarom opšte prakse. Svi dijabetičari treba da se pridržavaju dijabetične ishrane i fizičke aktivnosti u skladu sa godinama i drugim oboljenjima. Ukoliko primaju insulinsku terapiju i mere povišene vrednosti šećera u krvi treba da povećaju doze insulina za 1-2 jedinice, odnosno da ih smanje ukoliko su merene vrednosti preniske - zaključuje dr Dulić - Podsećam, ciljne vrednosti šećera u krvi pre jela su od 4-7 mmol/l, a 2 sata posle obroka 5-9 mmol/l.

Kako pacijent najbolje da se spremi za kontrolni pregled/poziv (koje vrednosti šećera treba da pripremi, i koje druge podatke?)

- Za svaki kontrolni pregled potreban je profil glikemije tj. dnevnik samokontrole gde pacijent sam upisuje merene vrednosti šećera u krvi. Treba meriti pre jela i 2 sata posle jela, kao i pre spavanja, eventualno tokom noći (oko 03h). Profil raditi jednom nedeljno ako je u pitanju insulinska terapija, a 1-2 puta mesečno ako je pacijent na tabletiranoj terapiji za dijabetes. Od laboratorijskih nalaza obavezan je nalaz HbA1c, a poželjno je dostaviti nalaze urina, nefrograma, lipidnog statusa... - savetuje dr Dulić.

Izvor: Subotica.com
Postavljeno pre 1 mesec i 2 nedelje
Komentara: 2
Pregleda: 2543
Povezane teme
dijabetes dijabetičari savetovalište za dijabetes korona virus epidemija korona virusa korona dejan dulić
Komentara
0
Napiši komentar
Pošalji komentar
Dodaj grafički fajl
(do 5 MB)
    Imaš na raspolaganju 1000 karaktera
    Pravila komentarisanja
    Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.