Vek jedinstvenog ukusa sladoleda iz Pelivana

Ponosan vlasnik Ismail Nezirović, poput svog oca i dede nekada, danas je njen zaštitni znak. I priču o njenom „rođenju“ drži u malom prstu!

- Moj deda Himet Nezirović 1923. godine iz Beograda dolazi u Suboticu, gde je iznajmio lokal u Nićin palati, i tako radivši, otkupljuje polovinu tog prostora. Počeo je sa orijentalnim poslasticama, međutim, ovo podneblje je specifično pa je 1931. otišao u Budimpeštu i radio kao kalfa u čuvenoj poslastičarnici „Žerbo“, gde je naučio da pravi poslastice ovog podneblja. On je došao sa juga, gde se prave urmašice, baklave, šampite... i sačuvao je i tu orijentalnu poslasticu, ali je obogatio ponudu. U tom „Pelivanu“ radi od '23. do '48, u vreme kada se sve ručno radilo, nije bilo elektromotora, a mešalice za sladoled bile su izuzetno teške! U gradu je bila ledara odakle su donosili led, stavljali ga oko kazana i ručno okretali... Otac je ustajao u tri ujutru, ulazio u radioniocu, do šest spremio robu i onda mi preuzimamo radnju, a on kaže: „E, deco moja, ovo što smo napravili, sad lepo prodajte!“ - počinje priču naš sagovornik.

Od '48. do danas - bez prekida u radu! To je vek u jednoj porodici! I u skladu sa tradicijom Goranaca, da se posao prenosi s kolena na koleno.

Kaže da svaki zanat ima svoje tajne. Otvoriti radnju nije samo imati para i uložiti. Pre nego neko počne da se bavi zanatom, specifičnim poput ovoga, treba da odradi izvesno vreme.

- Prosto rečeno, nije dovoljno samo imati para i ja ću biti poslastičar! Poslastičarstvo je umetnost, treba biti maštovit. Treba znati osnovu, fundament, i onda - nadogradnja! Tako sam ja, na tradicionalan način, napravio sladoled od krempite i oduševio ljude na sajmu u inostranstvu! - ističe Nezirović.

A osim recepture, ne menja se ni ime lokala. Malo Subotičana zna da se sama reč odnosi na jednu rvačku disciplinu.

- "Pelivan" je došao iz Persije, i odnosi se na rvače koji „nastupaju“ u kožnim bermudama i mažu se uljem zbog težeg zahvata. U našim krajevima, na jugu, ni jedno veselje nije prošlo bez „pelivana“, a pobednik je bio bogato nagrađivan. Jedan borac iz našeg sela prošao je kvalifikacije i stigao čak do Carigrada, gde je pobedio njihovog najvećeg borca i postao izuzetno poznat u to vreme. Naziv je njemu u slavu. Ranije je „Pelivana“ bilo u svakom gradu Srbiji, sada su, nažalost, ostali samo u Nišu, Beogradu, Jagodini, Somboru i Subotici. I sve ih drže Goranci, naše pleme – nacionalna zajednica, poznata po marljivosti i tradicionalnom načinu rada, porodični ljudi - objašnjava Nezirović.

I sam porodičan čovek, svojom velikom porodicom smatra i svoje sugrađane, stalne mušterije sa kojima se zna poimence!

- Imamo puno stalnih mušterija, Subotičani dolaze u „Pelivan“, tako je bilo nekada i sada. Sa njima smo više nego u prijateljskim odnosima. Mnoga poznanstva su sklopljena u ovoj radnji, kasnije i brakovi! Dolazili su kao srednjoškolci pa ih to podseća na mladalačke dane. I svi smo mi kao jedna porodica! Ovo je domaćinska kuća. Znam čak i koji sladoled treba da im stavim! Kada su svadbe i maturske proslave, stolovi se često rezervišu i mesec dana unapred jer povorka prolazi pored „Pelivana“... - jasan je naš domaćin.

A među gostima bilo je i poznatih ličnosti, glumaca, muzičara, političara sa ovdašnjih prostora.

U želji da zajedno sa sugrađanima proslave jubilej – vek postojanja i rada, poslastičarnica “Pelivan” danas će od 18 do 20 časova sve posetioce obradovati besplatnim sladoledom i prirediti im prigodan muzički program.