UG "Tahles": Možda ovo nije pravac koji smo na početku zamišljale, ali idemo baš onuda kuda smo želele

Pune tri godine navršilo se otkako se meštani okupljeni u UG "Tahles" iz Male Bosne predano trude da u selo unesu novu živost različitim manifestacijama i da pokrenu selo - kako bi se što veći broj komšija uključio u organizaciju i dešavanja. 

 - Tako mi daleko deluje to kad smo krenuli u ovu priču, a opet, tako je proletelo. Svega je bilo, i ne mogu ništa da izdvojim, sve manifestacije, sve što smo radili, sve mi je na neki svoj, poseban način drago. Sada nam se bliži "Palačinka dan", pa smo eto usmereni na to, na tome nam je trenutni fokus, ali kada prođe, odmah se fokusiramo na sledeće, i tako u krug, to je jedan rolerkoster iz koga nemamo nameru da izađemo - kaže Jelena Poljaković, jedan od osnivača Udruženja. 

Misija i cilj Udruženja ostala je ista - da se meštanima, pre svega najmlađima, ponude različite aktivnosti, kako roditelji ne bi morali svakodnevno da ih voze do grada i vraćaju nazad, već da u svom mestu imaju nešto lepo i zabavano, a istovremeno i edukativno. Na taj način, porodice bi se lakše odlučivale za život u ovom selu, koje je od grada udaljeno svega 12 kilometara. 

 - Mnogo se toga promenilo za ove tri godine. Meštani su sada već navikli da se organizuju različite manifestacije, "Šašavi bal " je pokupio brojne simpatije, "Sport fest" u okviru koga je i pasuljijada, ljudi vole to, dolaze sa svih strana, ne samo meštani. Nekad se i iznenadimo, kao što je bilo proletos za izložbu sitnih životinja - sala je bila puna. Budući da se mi ovde već svi znamo, bilo mi je, moram priznati iznenađujuće koliko je ljudi sa strane došlo na tu izložbu - iskrena je Dragana Marinović, jedan od osnivača Udruženja. 

Iako su od samog početka svi događaji koje su organizovale uglavnom bili lepo posećeni i naišli na dobar odziv kod ljudi, to nije bio slučaj sa "Reciklažnim vašarom", nakon koga im je, kažu, ostao pomalo gorak ukus, ali ipak sa srećnim krajem. 

 - To nam je, mogu reći, bio jedan od najvećih izazova. Pored tog aspekta reciklaže, koji smo želeli da stavimo u prvi plan, zvali smo i proizvođače meda i testa, cvećarke, tako da na vašaru ne budu samo polovne stvari, već i nove, pa i prehrambeni proizvodi. Međutim, posećenost je bila jako, jako mala. Na neki način, to je bilo razočarenje. Ipak, potrudili smo se da nijedan štand ne ode bez zarade -  sa svakog je barem jedna stvar kupljena, tako da oni ne odu praznih ruku. Sa druge strane, iako slabo posećen, "Reciklažni vašar" dopreo je baš tamo gde treba, tako da smo dobili poziv za saradnju, o kojoj ćemo tek govoriti - zagonetno priča Jelena, ne krijući zadovoljstvo što je njihov rad neko ipak prepoznao. 

Da je svaka škola važna i da se iz baš svake situacije može naučiti nešto korisno, potvrđuje i Dragana. 

 - Ne treba uvek sve da bude sjajno, i iz ovoga nešto naučimo, izvučemo, osvestimo se. Rekla bih, padnem, ustanem, stresem prašinu i nastavim dalje, tako i mi. Važno iskustvo, bez obzira na gorak ukus, okrenuli smo se pozitivnim stranama, i onome što možemo iz toga da naučimo - kaže ona. 

Kao što izreka kaže "Najteže je biti prorok u svom selu" tako i one - iako se ne same ne osećaju posebnim, kada na red dođu manifestacije i celo selo izađe na terene, onda im je to vetar u leđa, potvrda da sve što rade ima smisla. 

 - Svi su već toliko navikli na različita dešavanja, da je u selu živo, kao da se sada podrazumevaju, a najbolja motivacija za nastavak dalje nam je kada se naši sugrađani iskupe, kada oni sami u velikom broju posete neku manifestaciju, iako nam je, naravno, uvek drago da vidimo goste iz svih krajeva Subotice, pa i šire - objašnjava Dragana, dok Jelena ističe - Još veći vetar u leđa bi nam bio kada bi se još veći broj meštana uključio - sa idejama, inicijativama, određenim rešenjima, predlozima, naša vrata su uvek otvorena, i svi su dobrodošli, mi bismo najsrećnije bile da nam se još više ljudi pridruži u ovome. 

Letnje večeri u Maloj Bosni prepoznatljive su po projekcijama filmova Amatersko-seoskog bioskopa u okviru Udruženja. 

 - To je moje mezimče - kaže Jelena - Ja sam veliki ljubitelj filma, i nikad mi nije problem da idem na projekciju, da našim najmlađima organizujem filmsko veče. Budući da gajim ljubav i prema filmu i prema crtanom filmu, zaista mi je izuzetno drago da postoji tako veliko interesovanje - na svakoj projekciji skupi se tridesetak dece. 

POMOĆU ŠTAPA I KANAPA - Činjenicu da nikad nije lako i jednostavno organizovati aktivnosti u ruralnoj sredini, možda najbolje ilustruje činjenica da su prethodnih godina projekcije na otvorenom bile na beloj strani reklamnog postera razapetog između dva drveta. Otkad je vetar pocepao "platno", projekcije su premeštene unutra - u renovirane prostorije FK "Mala Bosna", a plan je da uskoro okreče jedan spoljni zid, koji će služiti kao filmsko platno. 

Jedna od sekcija koja je u zaletu i uzima sve više maha jeste i Omladinski klub Udruženja, usmeren ka mladima od 18 do 30 godina, koji su prepoznati kao kategorija kojoj treba posvetiti posebnu pažnju, budući da ovi mladi ljudi sada imaju priliku da zajedno provode kvalitetno vreme. 

 - Mogu da se pohvalim da smo pokrenuli to druženje koje se održava svakog petka od 18 časova. Tu imamo na raspolaganju više mogućnosti, možemo se družiti, napredovati, učiti nove stvari, raditi na sebi. Imamo različite sportske aktivnosti, zatim društvene igre, filmovi, muzika... Sve zavisi od dogovora i raspoloženja, ali važno je da se okupimo, i da smo tu jedni za druge - kaže Damjan Milosavljević iz Omladinskog kluba.

Damjan je koordinator kluba, a upravo završava obuku za omladinskog radnika u Novom Sadu, a poslednja etapa na tom putu je praksa - organizovanje radionice sa omladincima Male Bosne.

 - Zadatak je da uradim 30 radionica, sa mojim omladincima, a tema je ručni radovi. Svaka radionica je drugačija, a u obzir dolaze sve vrste ručnih radova - sve ono nakon čega ostaje vidljivo naših ruku delo. Imaćemo stručna lica koja će nas voditi kroz svaki čas. Radionica broji do 12 polaznika, a nisam čak morao ni da pozivam omladince, odmah su se sami prijavili. Moje je da ih vodim kroz radionice, budem uz njih i motivišem ih da prođu svih 30 radionica, a na kraju, konačni cilj je izložba, koju bi trebalo da organizuju polaznici, da se kroz ovu radionicu osposobe da organizuju jedan takav događaj kao što je izložba, da se pronađu lideri koji će biti na čelu. 

U okviru jednog Erazmus plus projekta, Damjan je stigao čak do Španije, gde je prolazio edukaciju za omladinski rad u ruralnim sredinama. 

 - Imali smo priliku da naučimo kako da organizujemo "co working" prostor u ruralnim krajevima. I tamo smo bili u jednom selu od 20 stanovnika, nismo imali gde ni da odemo, to je bila prava slika ruralnog područja, i vožnja do najbližeg grada je bila preduga. Bilo je zaista sjajno i korisno, mnogo važnih stvari smo čuli i videli - objašnjava on. 

Prvobitna zamisao, koja i danas jeste zvezda vodilja "Tahlesa" jeste obezbeđivanje novih sadržaja za sve generacije, kako bi meštani imali razlog više da ostanu u svom selu. Ipak, putovanje na koje su krenule sa Udruženjem, donelo im je mnogo i na ličnom planu. 

 - Prošli smo sjajne edukacije za mlada udruženja kao što je naše, koja treba da krenu od nule, od samih početaka - kako krenuti sa udruženjem, pisanje projekata, apliciranje za sredstva kako da udruženje bude samoodrživo, da ide na duge staze, a da ne bude kratkog daha. Puno mi je pomoglo, i što se tiče samopouzdanja, tolerancije, načina razmišljanja. Sam humanitarni rad donosi mnogo dobrobiti - potroši se puno nerava, energije, ali donosi neki mir, radost. Ono što mi je posebno na ličnom planu donelo, to je samopouzdanje, javni nastup, koji mi je nekada bio strašan, sad mi je sasvim prirodan - kaže Dragana. 

Iako ni ona nikada nije razmišljala šta bi za nju lično Udruženje moglo da znači i da joj donese, Jelena ističe da je ono sada i posao i zadovoljstvo, ali i prilika za lični rast. 

   - Kada sam ulazila u ovu priču, nisam ni razmišljala o tome da će to meni doneti nešto na ličnom planu, već sam više krenula u to pre svega zbog svog deteta, ali i ostale dece u Maloj Bosni. Da imaju nešto da rade, da imaju neke aktivnosti da ne moraju da idu u grad. Na kraju, otišlo je i u drugom pravcu, mnogo toga sam uradila na sebi, ali mislim da sam tek na pola puta, i da imam još mnogo toga da uradim. Volela bih da mi jednog dana ovo bude primarni posao, jer je ovo nešto u čemu zaista uživam, što radim svim srcem i gde dajem svoj maksimum. U ovo udruženje sam utkala svoje srce.