U Subotici manje površina pod pšenicom nego lani

Šef ove službe, Mirko Ostrogonac, izjavio je Tanjugu da je ostvaren realan nivo setve pšenice, uvažavajući kašnjenje u izdavanju državnog poljoprivrednog zemljišta i nezadovoljstvo poljoprivrednika cenama pšenice u žetvi.

On smatra da je 19.500 hektara srednji nivo površina pod pšenicom u poslednjih pet godina, navodeći da je prošle godine zasejano rekordnih 22.000 hektara a da je najniži nivo u poslednjih pet godina zabeležen 2009. godine, kada je zasejano oko 16.900 hektara.

- Sa ukupnim obimom setve, sa povećanom količinom uljane repice, kao i ozimog ječma, mi smo ostvarili nivo od trećine površina pod ratarskim kulturama. Mislim da možemo biti zadovoljni s aspekta plodoreda i ukupne agrotehnike - rekao je Ostrogonac.

Međutim, u Udruženju poljoprivrednika Subotica smatraju da je primena pune agrotehnike izostala, kao i primena deklarisanog semena. Predstavnik ovog udruženja, Pavle Kujundžić, kaže za Tanjug da je petina pšenice posejana van optimalnih rokova, posle 25. oktobra.

- Još veći problem je to što je sve posejano sa minimalnom agrotehnikom, uz minimalnu upotrebu mineralnih đubriva, a veliki deo pšenice je posejan „s tavana”, umesto sertifikovanim semenom i mislim da će sve to ostaviti posledice sledeće godine - rekao je Kujundžić.

Prema njegovom kalkulaciji, ovogodišnja setva pšenice bila je u apsolutnom iznosu jeftinija u odnosu na prošlogodišnju, zbog pada cena đubriva i semena, i to za oko 18 odsto. Za setvu jednog hektara, prema toj kalkulaciji, prošle jeseni bilo je potrebno izdvojiti 38.650 dinara, a ove 32.960 dinara.

Međutim, dodaje Kujundžić, poljoprivrednici ne proizvode pare nego robu koju prodaju na tržištu, pa je tako prošle godine za setvu pšenice bilo potrebno prodati 1,7 tona hlebnog zrna po ceni od 22,5 dinara, dok je ove godine troškove setve mogla da pokrije prodaja nešto više od dve tone pšenice po ceni od 16 dinara po kilogramu.

Ova računica, po Kujundžićevim rečima, pokazuje da je ovogodišnja jesenja setva zapravo skuplja za 20 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Ni ovogodišnja setva nije prošla bez problematike subvencionisanja. Tako je Asocijacija poljoprivrednika saopštila da dug države prema registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima na kraju proizvodne sezone iznosi 15 milijardi dinara.

"Bez završene Strategije za poljoprivredu i ruralni razvoj, najavljeno je smanjenje agrarnog budžeta za 2014. godinu iz čega proizilazi da će se najveći deo ovog budžeta utrošiti na isplaćivanje neizmirenih obaveza iz prethodnih godina", saopšteno je iz Asocijacije.

U Asocijaciji smatraju da će registrovana gazdinstva sledeće godine biti prepuštena neuređenom tržištu, bez značajnije podrške države.