• Pregleda: 3098

U šetnji sećanja na poznate Subotičane

Deže Kostolanji, Artur Munk i Geza Čat samo su neki od značajnih autora koje je izrodio naš grad, a kako bi sećanje na njihov život i stvaralaštvo sačuvali od zaborava, učenici Gimnazije "Svetozar Marković" i Gimnazije "Deže Kostolanji" krenuli su stazama ovih velikana, zajedno sa svojim profesorima.
U šetnji sećanja na poznate Subotičane

Prva stanica je pozorište koje nosi ime po značajnom mađarskom piscu i pesniku, gde su se učenici upoznali sa životom Kostolanjia, te na koji način su njegovo stvaralaštvo i teme koje je pokretao aktuelni i danas. Potom se šetnja nastavila ka "njegovoj" Gimnaziji za talentovane učenike, u kojoj je kratkim filmom oživljena Kostolanjieva pripovetka "Ana Edeš", dok je kroz interaktivnu izložbu i odlomke iz predstave "Španska nevesta" predstavljen život i rad Geze Čata.

- Cilj je bio da učenici, pre svega, prođu kroz obrazovni proces i da se upoznaju sa ovim velikim stvaraocima koji su živeli i kretali se istim ulicama kojim se mi krećemo danas - kaže Sanja Bajić, profesorka srpskog jezika i književnosti i jedna od koordinatorki šetnje sećanja.

Za kraj šetnje, ostavljena je Gimnazija "Svetozar Marković" koja uspomenu na Deže Kostolanjia čuva od 1991. godine u spomen sobi, a koja je za ovu priliku ponovo svečano otvorena. U njoj su učenici mogli da vide i pročitaju delove teksta koji su po prvi put prevedeni sa mađarskog na srpski i hrvatski jezik, a potom i da pogledaju kratak film o Arturu Munku koji su pripremili njihovi vršnjaci, kao i dramsku predstavu o njegovom životu i stvaralaštvu. Šetnja sećanja završena je ispred škole časom poezije, kod spomenika Deže Kostolanjiu.

- Učenici koji su radili kratki film o Arturu Munku nisu dobili ništa od podataka osim njegovog imena, sami su istraživali, išli u muzej, biblioteku, istorijski arhiv, čak su se kretali na mestu gde je bila njegova rodna kuća. Sve to su savladali sami i tako naučili nešto novo o liku i delu ovih autora - objašnjava Bajić, dodajući da je poražavajući podatak da je od 57 sugrađana koje su anketirali učenici, svega dvoje čulo za Munka. - Dakle ovo je bila prilika, a ujedno i cilj, da se upoznamo sa prošlošću i tradicijom našeg grada kojeg, nažalost, nedovoljno poznajemo.

Šetnja sećanja na poznate Subotičane realizovana je u okviru projekta "Nevidljive mape Subotice", uz podršku grupe "484" iz Beograda, a osim gimnazija, u projektu su učestvovali i učenici Politehničke i Ekonomske škole, sa posebnim zadacima.

Izvor: Subotica.com

povezane teme

22
Lozika Odgovori
Imal' neki Srbin među tim značajnim Subotičanima?
Nadam se da ima, samo ih ne spomenuste
jimi
U to vreme bilo je vrlo malo srb.Oni su dosli u novije vreme kada su starosedeoci napustili grad
grozny
e moj druže....istorija ti je nula teška! a pitanje - neverica.
jimi Odgovori
Ima naravno ,eno mu spomenik u centru grada. Bio je car i razbojnik istina sam sebe proglasio se carem poglavarom i to je postala tradicija
Nina Odgovori
Dopao mi se naslov ovog priloga! Potpuno bi odgovarao nekom tekstu o ljudima koji su braneći Suboticu u oktobarskim danima 2000. bili batinani, mučeni, maltretirani...po naredbi tadašnjeg državnog režima. Na žalost nema sećanja na neka važna imena za naš grad, na primet: Branimir Nikolić-Brančija, Robertino Knjur, dr Jelicu Santrač i mnogih drugih Otporaša koji su na pragu 21. veka bili životno ugroženi. Većina tadašnjih Otporaša je srećom tu mađu nama još živa. Možda nekim mladim ljudima ipak bude interesantno istraživanje na ovi temu u cilju da nešto novo i poučno saznaju! Možda?
Mata
Nisam znala da je Jelica Santrač dr mislila sam da radi kao učitelj?Dr čega?
Subotica Odgovori
Nije bitno ko je kakve vere i nacionalnosti. Bitno je da je bio veliki čovek i da je ostavio trag u svom delovanju. Ovde su, kako piše u tekstu, navedeno samo njih nekoliko.Ima ih još mnogo, a možda će i od nas nekoga, neke nove generacije spominjati u najlepšem kontekstu. Za početak, budimo primer mladima u toleranciji i kulturi.
joka
tolerancija za neke znaci da nije bitno ko je kakve nacije(samo da ne bude albanac) i vere, a za neke nesto drugo.meni je bitno,naravno nikog ne diram,ne vredjam,ne trazim da nauci jezik vecine,ne trazim da govori na javnom mestu drzavnin jezikom a kuci kako hoce itd.a od sebe trazim da naucim sto vise jezika,da bi se uklopio u sredinu gde sam dosao jer smatram sebe toliko pametnim da za 10-20 godina naucim 15 zdravih recenica svojih komsija,da ne pustam glasnu muziku svojih predaka na dvoristu u nedelju popodne, e to je za mene tolerancija
Istina...
Te priče o jednakosti i ravnopravnosti pričajte naivnima. Te floskule demantuje istorija, onaj njen deo koji nije prepravljen.
CH Odgovori
Ranije nije bilo važno ni religija ni nacija sada od devedesete glavno je dali si zemljak ili nisi. Još malo grad će postat etničko čisto na radost pristiglih u zadnje vreme
C Odgovori
Da li je sramota što prvi put čujem za gospodu?
paja
uopšte nije sramota,trend je u zadnje vreme
radijalac Odgovori
@jimi
Jimi je bivsi srbin ili ustasa aka usranibranitelj..samo takvi mogu da seruckaju o narodu koji ima najstariji verski objekat u gradu Subotici
radijalac Odgovori
Mogli ste bar napisati imena te dece koja su se borila sa lokalnom birokratijom u svom istrazivackom radu..mogli i oni dati svoje misljenje..
Kako god podrzavam i ovakve radove srednjoskolaca, na njima je buducnost grada!
Nina Odgovori
Poštovana Mata, dr Jelica Santrač je doktorirala na Univerzitetu u Novom Sadu na katedri za Alternativne interdisciplinarne i multidisciplinarne studije. Tačno je da sa ovom titulom radi samo kao učiteljica u jednoj od naših osnovnih škola. Za nju se zna da je večiti opozicionista, žena borac, veliki humanista i neko ko zaslužije veću društvenu pažnju!
Mata
Čega dr?To mi nije jasno.Ako je tako kao što Vi kažete trebala bi da predaje na fakultetu.Otkad doktori nauka rade u osnovnoj školi?Nešto tu ne štima.
Istina...
@NINA

Diploma tzv. zvaničnog obrazovanja je samo potvrda da ste uspešno programirani selektivnim interesnim znanjem. Pravo znanje ne stiče se u "Hramovima znanja" kao što se ne može naći ni u "mejnstrim" medijima. Mnogo još treba da učite da biste mogli kvalitetno da komentarišete.
Istinita rec Odgovori
Nina-Tvoji otporasi su obicni placenici koji su zajedno sa drugims idli po psre u Budimpestu Zapsžamti,ni jedne demonstracije nisu spontane vec placene.Mozds ces nesto iz ovoga nauciti.Branci je otisao kada je zagrebao o Kasi i Dulicima,njemu neki plus moze da sleduje.
Bunjevsc,al'pravi! Odgovori
Jimi-Trebao bi da znas da su Bunjevci nekada bili ubedljiva vecina,no pomadarivanjem i kasnije pohrvacivanjem Subotica je izgubila dosta od bunjevacke duse.1968.godine du dolazili Madari iz Madarske,kasnije i iz Banata i takode promenili nacionalnu strukturu Subotice,ako cemo posteno.
ch
Bilo je bunjevaca a ima i sada samo su podeljeni na Bajicevce i na druge. A sta je bilo 1968 to neka novost. Madjari poceli dolaziti posetititi buvljak
Neko iz mase Odgovori
Nemozete a da ne zaserete jednu lepu pricu sa vasim sr..ima o nacionalizmu? E bas me zabole ko je kad i gde dosao, smorili ste i boga i oca... i jedni i drugi i treci i svi ostali kolko god vas ima...ovakva deca jedino mogu spasiti ovaj grad, drzavu pa i svet...
Istina... Odgovori
Znanje nije u Obrazovnom sistemu, u njemu je selektivno, interesno znanje. Čovek koji zna je opasan, zato je poželjno da ne zna a kako je to nemoguće ostvariti Obrazovni sistem ga uči njegovim tvorcima korisnim. Otud i ovo "poznati Subotičani". Srba zvanično među njima nema jer "višoj rasi" trajno nisu podobni. Srbi su za njih lažovi, kriminalci, lopovi, divljaci, koljači, kasapi, monstrumi... To masu uči njihov agitprop - obrazovanje i mediji. Ljudsko biće rođenjem obeleženo kao Srbin nesrećno je zbog "civilizacije" koja ljude vrednuje po nacionalnom, verskom, rasnom i drugom osnovu a ne po kvalietu. istovremeno ta ista "civilizacija" licemerno propisuje zabranu diksriminacije po istom osnovu (nacionalnom, verskom, rasnom...) i, naravno, ne pridržava je se. Koja je sudbina Srba u "gradu" koji po mnogo čemu ne zaslužuje da ima taj status? Istorija i današnjica kazuju.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.