Trodnevni festival etnološkog filma u Gradskom muzeju
"Kontrapunkt života" donosi izbor filmova sa 26. Međunarodnog festivala etnološkog filma, koji organizuje Etnografski muzej u Beogradu. Prvi među njima je "Kako sam postao ono što sam bio" (Južna Koreja, 2018), koji će biti prikazan u sredu, 26. decembra, s početkom u 19 časova. Film prati Padmi Angdu, kojem se čitav svet okrenuo naglavačke kada je izbačen iz manastira u kom je živeo. Iako ga u Ladaku smatraju živim Budom, jedino što ga drži jeste bezrezervna ljubav njegovog učtelja. S ulaskom u adolescentsko doba, velika očekivanja zajednice vode mladog Rimbočea u pobunu. Nakon godina provedenih u uzaludnom čekanju da se pojave njegovi učenici sa Tibeta, u potrazi za odgovorom, Ramboče, na pragu adolescencije, i njegov ostareli učitelj otiskuju se na epski put ka Tibetu.
Narednog dana, 27. decembra, na programu je "Pani: Žene, droga i Katmandu" (Tajland, Španija, 2017), čija projekcija je takođe zakazana za 19 časova. Uprkos činjenici da se zavisnost od droge kod žena u Nepalu smatra tabu temom, film donosi priču o šest hrabrih žena, koje otvoreno govore o borbi da se izleče od zavisnosti, suočavajući se, istovremeno, s izazovima koje nosi život otpadnika u Katmanduu: siromaštvom, dilerima droge, preživljavanjem zahvaljujući seksualnom radu, korumpiranim policajcima i diskriminacijom. Odbačene od društva, one se oslanjaju na sebe i pomažu jedna drugoj kako bi preživele. Neke žene uspevaju da se otisnu na težak put izlečenja, dok druge ostaju, nesposobne da pobegnu od muka koje nosi zavisnost. Svojom jedinstvenom i retkom perspektivom, film izaziva empatiju, razumevanje i saosećanje za žene koje pate od zavisnosti u Nepalu.
Poslednjeg dana, 28. decembar, u 19 časova, biće prikazan film "Idemo na jug" (Kanada, 2018), koji predstavlja drugi deo tetralogije, u kojoj Dominik Ganjon istražuje strane sveta interneta u eri postistine. Dosledan svom kredu – bioskopu bez kamere, materijal za film nalazi u svetu jutjubera. Poigravajući se s apsurdnom teorijom savremenih gurua da je Zemlja ravna ploča, kreće na putovanje od pola Zemlje, koja je u obliku diska, do Tropske zone, hladnih mora načičkanih lednicima, i dalje, u svemir. Oni sa kojima se susreće, dele svoju istinu sa nama, stvarajući mahniti mozaik, u kom jednaku pažnju zavređuju spiskovi za kupovinu, intimni izlivi i teorije zavere, vrtoglave slike zemlje viđene sa svemirske stanice, lagani praznični filmovi, seksualni turizam i tropske kataklizme izazvane klimatskim promenama, odnosno hipnotišuću eho-komoru u kojoj je sve povezano, jer sve je istinito na internetu. Za razliku od novinarske prakse proveravanja činjenica, autor konstruiše, iz sopstvene subjektivnosti, ideju o Jugu, kao što je u filmu o severu konstruisao ideju o severu.
