Tribina "Košare, bitka koja traje" okupila veliki broj Subotičana

Višeminutnim aplauzom Subotičani su pozdravili sve učesnike bitke koji su svoje živote i sudbine svojih porodica stavili na oltar otadžbine - bitke koja je odnela 108 života, a donela mnogo ranjenih i invalida. Posebnu emociju skupu dao je muzički a kapelo sastav „Srpski pravoslavni pojci“, koji su pored himne „Bože pravde“ izveli i numere „Vila sa Košara“, „Košare“ i „Sa Kosova zora sviće“.

Veliki broj Subotičana pozdravio je gradonačelnik Bogdan Laban podsećajući da je da su Košare simbol odbrane zemlje i državne granice, bitka za koju oni koji su je preživeli kažu da je bila pakao na zemlji.

– Naša je dužnost  da borcima koji su tamo učestvovali i porodicama poginulih pružimo  organizovanu pomoć u zdravstvenoj, socijalnoj zaštiti i poboljšanju uslova života – poručio je gradonačelnik Laban. – Subotica nije zaboravila svoje sugrađane – učesnike bitke na Košarama – Josipa Siča koji je dobrovoljno otišao da brani svoju zemlju za koju je i poginuo 16. aprila i Dejana  Perića, koji je preživeo Košare, ali i danas nosi kraj srca geler od ranjavanja. Bitka na Košarama počela je 9. aprila 1999. godine, a završena 14. juna, kada se Vojska Jugoslavije nakon potpisanog Kumanovskog sporazuma povukla sa prostora Kosova i Metohije. Na Košarama Vojska Jugoslavije nije branila samo državnu granicu već je na jedan indirektan način određivala i sam ishod ratnog sukoba. Da su snage UČK koje su napadale sa teritorije Albanije uspele da probiju odbranu jugoslovenske vojske i da su se, što im je bio cilj, spojile sa UČK snagama u Metohiji, pitanje je koja bi bila sudbina naše vojske i naroda.

O junacima sa Košara, naglasio je gradonačelnik, treba govoriti svakog dana.

– Ne smemo da zaboravimo te teške i tragične trenutke u kojima su mladi momci, vojnici na služenju vojnog roka starosti od 18 do 22 godine, sa svojim starešinama, branili granicu. Upravo hrabrost, posvećenost i požrtvovanost koji su ti vojnici, ti dečaci tada pokazali je nešto što treba da nas motiviše – istakao je Laban. - Posle 18 godina Srbija ispravlja nepravdu; 18 godina se čekalo na prvo spomen obeležje, prvom među jednakima, heroju Tiboru Cerni. Godišnjica bitke na Košarama od ove godine se prvi put obeležava u skladu sa Državnim programom obeležavanja godišnjica istorijskih događaja Srbije. Predsednik države najavio je da će doneti odluku o dodeli spomenice kojom bi se obeležavala bitka na Košarama 1999. godine, da će taj orden dodeliti svakom od 108 junaka koji su dali život za srpske Košare i da će formirati odbor za izgradnju centralnog spomen obeležja kojim bi se očuvalo sećanje na 108 veličanstvenih sa Košara, ali i sve druge koji su dali svoj život braćeni slobodu i nezavisnost Srbije.

O danima provedenima na Košarama svojim sugrađanima govorio je Aćim Šarović, koga je ratni vihor zatekao na redovnom odsluženju vojnog roka.

- Bio sam vojnik 53. graničnog bataljona, septembarska klasa. Tog 9. aprila kada je krenuo napad mi smo držali reon izvan karaule, jer je postojala mogućnost napada. Sutradan smo se malo povukli od karaule i držali  liniju Rasa Košares – seća se Šarović, dodajući da je dan kasnije na samo 15 metara od njega poginulo nekoliko saboraca. – Šiptari su ušli u karaulu i obukli  naše uniforme. Nismo mogli da verujemo šta vidimo, da pucaju na nas i bacaju bombe. Do kraja, do povlačenja smo bili tamo. I danas smo svi kao jedan.

O značaju bitke na Košarama govorio je komandant odbrane pukovnik Ljubinko Đurković, podsećajući da se tada na visovima Prokletija branila otadžbina, štitilo pravoslavlje,  pravdoljubivi svetski poredak, dobro od zla.

– Značaj bitke na Košarama je takva da joj svi generali daju značaj strateški jake bitke. Najpouzdanija je rečenica engleskog pukovnika Harisona koji je rekao „da  smo prošli Košare, danas bismo pili kafu u Beogradu, Kosovo bi bilo mnogo veće“. Mi tada nismo sačuvali samo granicu, već i stanovništvo, kulturno i istorijsko nasleđe - kazao je  Đurković. - Obučenost i spremnost za žrtvu naše vojske bila je najupečatljivija u srpskoj istoriji. Gavrilovićev puk je vrhovna komanda izbridala sa brojnog stanja da bi odbranili Beograd a ovde su vojnici, junaci, podoficiri, oficiri izbrisali su svoje živote iz brojnog stanja živih da bi odbranili otadžbinu.

Tribinu je organizovalo Gradski odbor Društva srpskih domaćina Novog Sada, uz suorganizaciju Grada Subotice.