Svetski dan secesije na Vidikovcu Gradske kuće
Do Vidikovca na tornju Gradske kuće, remek dela arhitekata Marsela Komora i Deže Jakaba, vodi nas 260 stepenica. I to, pred sam vrh prilično strmih. Brojali smo ih u nadi da se vodiči šale. Ali nije tako. Ionako zadihani posetioci, kada su izašli na Vidikovac, dodatno su ostali bez daha. Vredelo je.
Pogled koji ne samo da obuhvata celu Suboticu, nego i Palić sa jedne, i Kelebiju i granicu sa Mađarskom sa druge strane, u momentu razoružava. Nepreglednu ravnicu kao da seku tornjevi Svetovaznesenjskog hrama, Franjevačke crkve, Katedrale, kupola Sinagoge...
Među celtisima se vide i savremene građevine, kranovi zgrada koje se tek grade, dekorativni crep i siva zdanja. Prepliću se i pokazuju ono što naš grad i jeste – najlepša paleta različitosti.
- Kada je pre 110 godina građena Gradska kuća, na Vidikovcu je bila osmatračnica za vatrogasce. Sa ovog mesta mogli su da vide ceo grad. Sam toranj je visok 76 metara, a mi smo sada na 45 metara visine – pričaju vodiči Gradskog muzeja. – Ovo je, podsećamo, treća Gradska kuća na istom mestu. Prva je sagrađena 1751., druga 1828.godine a treća je građena od 1908. do 1912. godine. Sama kuća je izgrađena za nepune dve godine, a naredne dve je opremljena ukrasima kojima se i danas divimo.
To što ona danas ovako izgleda najveći su „krivci“ tadašnji gradonačlnik Karolj Biro, Jakab i Komar, arhitekte iz Budimpešte, dok su vitraži dela Mikše Rota i Šandora Nađa. Dekoracija celog objekta kako fasadnog pojasa, tako i enterijera, urađena je u stilu mađarske varijante secesije. Poklonici secesije pod uticajem narodne umetnosti, posebno u stambenoj arhitekturi secesije, okrenuli su se obradi drveta po uzoru na velike drvene seoske kapije sa motivima meseca, sunca, zvezda, cvetova lala , karanfila , ruža i puzavica , sve bojeno jakom zelenom , žutom, crvenom i plavom bojom. Krov Gradske kuće prekriven je raznobojnim biber crepom proizvedenim u pečujskoj fabrici keramike Žolnai, što se takođe može lepo videti iz ptičije perspektive.
- Zaista smo oduševljeni onim što vidimo. Sem ljudi koji rade ovde, većina subotičana nema često priliku da obiđe Gradsku kuću, a kamoli da se popne do Vidikovca. Osećaj je neverovatan i svi ovde treba da dođu. Da vide svoj grad i osete ga na drugačiji način – kaže nam naša sugrađanka Mirjana.
