Svaki treći samoubica

Neuzvraćena ljubav i loše ocene
Sanja i Ivana, srednjoškolke, kažu da se uspešno bore sa ljubavnim i školskim problemima i da pomoć uvek očekuju od roditelja i prijatelja.
- Znam dosta vršnjaka koji su počeli da piju i da se drogiraju zbog neuzvraćene ljubavi i loših ocena. Pomoć prvenstveno očekujem od roditelja i prijateljice, a kako ću prebroditi probleme, zavisi samo od mene. I mene je dečko ostavio, ali zato nisam nikada pomislila da sebi okončam život - kaže Sanja.

Psiholozi kažu da zabrinjava broj mladih Subotičana koji spas od depresije pronalaze u alkoholu, drogi, pa i u okončanju života.

Uzroci velikog broja hospitalizovanih osoba mlađih od 30 godina, prema rečima lekara, jesu nestabilno socijalno okruženje, turbulencije u društvu, ljubavni problemi, loše ocene i nasleđeni modeli ponašanja.
Dr Nada Vasković-Maravić, načelnica psihijatrijskog odeljenja u Opštoj bolnici u Subotici, kaže da i najmanje simptome depresije mladih treba ozbiljno shvatiti i pružiti im podršku i pomoć.
- Visoko rizične pacijente, sklone suicidu zadržavamo na odeljenju i, nažalost, među njima je najviše mladih. Mladi, od kojih su trećina adolescenti, u depresiju zapadaju zbog osetljivosti na turbulencije u društvu - kaže dr Vasković-Maravićeva.
Ona ističe da je jedan od načina bega srednjoškolaca, studenata i mladih zaposlenih i nezaposlenih osoba od nesnalaženja usled krize seksualiteta, identiteta, besparice i tranzicije, konzumiranje alkohola ili narkotika.
Dr Nada Kosić-Bibić, načelnica Centra za promociju zdravlja, kaže da je uzrok sve većeg broja depresija nesnalaženje u okruženju.
- Porodica bi trebalo da bude topla luka i okrilje u kome će mladi pronaći sigurnost i utehu. Nažalost, mnogi Subotičani zbog finansijske krize u nameri da deci obezbede egzistenciju, rade i dva posla dnevno i previše su odsutni. U takvim uslovima dešava se da izgube decu iz vida, koja u adolescentnom dobu prolaze kroz krizu - kaže dr Kosić-Bibić.
Dragana Ćupurdija, školska psihološkinja, kaže da su depresiji skloni introvertni mladi ljudi.
- Mlade osobe koje su povučenije u sebe češće zapadaju u depresiju, ali se dešava da ova bolest bude preuzeta od roditelja, kao model ponašanja. Među adolescentima je primetna bezvoljnost ili, kako oni to nazivaju, smor - kaže Ćupurdija.
Branislav Filipović, sociolog, misli da je pitanje porasta depresija pitanje psihičkog razumevanja stvarnosti.
- Poznato je da Subotičani pedantno neguju mit o sindromu depresije panonskog tipa. Ovakav način reagovanja na život i stvarnost zapravo nemaju nikakve veze sa geografskim položajem koliko sa psihološkom prilagodljivošću - zaključuje Filipović.