Svaka peta majka u Subotici doji dete do godinu dana
Razlozi ovom lošem trendu su najrazličitiji, ali upravo Nedelja dojenja i Svetska i Nacionalna imaju za cilj da neprestano podižu svest kod majki o značaju dojenja kako za njih, tako i za njihove bebe.
- Dojenje je najprirodniji i najzdraviji način ishrane deteta i čini prioritet u ishrani dece u prvih šest meseci života, bez dodataka druge hrane, tečnosti niti adaptirane mlečne formule, jer sem što sadrži kolostrum (bogat svim hranljivim materijama), u majčinom mleku su voda, minerali i vitamini u najboljem odnosu, a sadrži i korisne bakterije, koje potpomažu varenje. Kako laktacija započinje još u samoj trudnoći, tako je svaka majka sposobna da doji svoju bebu - objašnjava dr Josipa Krajninger, specijalista pedijatrije, koordinator – rukovodilac Odeljenja za odojčad, predškolsku decu, školsku decu i omladinu.
Iako pedijatri Dečjeg dispanzera svakodnevno promovišu dojenje na različite načine, to nije dovoljno da se ova statistika promeni - potrebno je da cela zajednica radi na popularizaciji dojenja, kao najboljem vidu ishrane za bebe.
- Majčino mleko je bogato u svim hranljivim materijama i velikom procentu gotovih antitela, koja štite dete od infekcija. Kako dete raste i razvija se, ono se prilagođava njegovim potrebama. Dete dojenjem dobija gotova antitela, koja pojačavaju otpornost organizma, ono štiti novorođenče od infekcije (respiratornih infekcija, infekcija srednjeg uha). Dojenje dokazano smanjuje rizik od pojave alergija (astma, ekcema…), podstiče razvoj bebinih organa za varenje, kao najbolje svarljiva hrana za bebin stomačić, smanjuje kasniji rizik od obolevanja od dijabetesa, malignih i kardiovaskularnih oboljenja. Dojenjem se pospešuje i razvoj bebine vilice, što je kasnije važno za razvoj govora, a smanjuje se rizik od pojave sindroma iznenadne smrti odojčeta. Dojenje doprinosi razvoju inteligencije i mozga bebe, utiče na razvoj osećaja bliskosti i komunikacije sa majkom, što je veoma važno za psihički razvoj deteta. Hrana je uvek brzo dostupna i na optimalnoj temperaturi - ističe dr Krajninger.
Osim brojnih prednosti za bebu, dojenje ima i brojne prednosti za majku.
- Majke koje doje se brže oporavljaju od porođaja, materica se brže vraća u prvobitni položaj, na taj način smanjujući rizik i od postporođajnog krvarenja. One ređe obolevaju od postporođajne depresije, zatim odlažu pojavu menstruacije i na taj način „čuvaju“ svoje zalihe gvožđa za mleko koje beba sisa. Takođe, lakše mogu vratiti svoju predtrudničku kilažu. Što je majka duže dojila, to joj je čvrstina kostiju veća, a rizik od osteoporoze je daleko manji, a dugoročno je smanjen rizik od dobijanja malignih oboljenja materice, jajnika i dojki - dodaje ona.
Dojenje se savetuje do kraja prve godine života, mada gornja granica za dojenje ne postoji, ali treba imati u vidu da je najznačajnije dojenje u prvih 6 meseci života.
- Kada je reč o razlikama između majčinog mleka i adaptirane formule, treba napomenuti samo da adekvatna zamena za majčino mleko ne postoji. Mlečne formule su najprilagođenije za ishranu odojčadi, ali najbolje je majčino mleko, dojenjem. Ishrana dojilje treba da bude raznovrsna i bogata uz unos dosta tečnosti. Potrebno je da majke, dojilje prate reakcije svog odojčeta, te na taj način prilagođavaju svoju ishranu I ukoliko je potrebno, iz ishrane isključe, nakratko, pojedine namirnice. Kao preduslov uspešnog dojenja, pored zdravlja majke i njene želje za dojenje, potrebna je stručna pomoć, ali I podrška porodice, partnera, ali i šire okoline - objašnjava dr Krajninger.
