• Pregleda: 1911

Sunce na Svetog Vinka najavljuje bogate vinograde

Relativno blaga zima nije oštetila zasade vinove loze na području Subotičko-horgoške peščare i ukoliko „baba marta“ ne iznenadi, možemo očekivati dobar rod grožđa.
Sunce na Svetog Vinka najavljuje bogate vinograde

Kao i prethodnih godina, vinari viteškog reda „Arena Zabatkiensis“, danas su na dan Svetog Vinka izašli u vinograde Boni Lasla u Velikom Radanovcu i probnom rezidbom videli u kakvom stanju je loza.

Ako je suditi po predanju, dan Svetog Vinka bio je sunčan, što znači da bi godina pred nama trebalo bi da bude blagorodna po vinograde. Slično kaže i struka, jer se na orezanom čokotu vidi da je dobro pretrpeo zimu i ukoliko ne bude kasnih prolećnih mrazeva ili nekih drugih većih vremenskih neprilika, vinogradari mogu da očekuju dobar rod.

Zima je bila blaga, vinogradi su zazimili u dobroj kondiciji, nisu bili iscrpljeni prošlogodišnjim rodom, što je druga nada da će rod biti dobar. Ono što se nadamo je i da do kraja zime ne bude velikog mraza, kao i da imamo dovoljno vlage, jer snega nije bilo, tako da nam je martovska kiša neophodna - ističe vitez vina Dragutin Miljković.

U vinogradu domaćina Boni Lasla probno je orezan čokot „estere“, rezistentne, stone sorte koja rano sazreva. Videlo se da vegetacija nije krenula, vinograd miruje, a na preseku je zdrav.

- Iako ne želim da prognoziram, jer se o vinu govori tek kada je u čaši, nadamo se dobrom rodu - ponosan je domaćin Boni Laslo. - Vinograd je najvažnija stvar u vinarstvu jer, kako kažu, dobro vino se rodi u vinogradu, u vinariji može samo da se pokvari. Čovek unapred treba da zna kakvo vino želi i na osnovu toga da programira radove u vinogradu. Od suvog pa do najboljeg desertnog vina, sve može da se uradi na prirodan način.

Boni je počeo sa bio proizvodnjom, što je značilo korenite promene u radu. Posle decenije rada, okrenuo se rezistentnim sortama, jer su otpornije i ne izuskuju mnogo hemijskog tretiranja.

- One su otporne na bolesti kao što su plemenjača i botritis, i u dobrim godinama ih uopšte ne treba prskati. Ukoliko je godina loša, onda možda dva ili tri puta umesto deset ili više prskanja. To je ogromna razlika - objašnjava Boni. - Pored toga, već tri godine isprobavam novi uzgojni oblik, koji je dao izvanredan učinak, jer ranije na nekim sortama po čokotu nisam mogao da ostvarim ni kilogram prinosa, a sada je to dve ili čak tri kilograma. Loza se ne vezuje u luk ili kordon, već se oblikuje u latinično slovo „v“.

Izvor: Subotica.com

povezane teme

1
kojot Odgovori
Sta ako ima sunca i na svetog sisoja?
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.