• Pregleda: 5231

Sudbina poslednjeg borca NOB-a iz Subotice

Dragoljub Draško Kapor napustio je školu i priključio se partizanskim jedinicama i peške prešao zemlju od Sombora do Blajburga. Više puta odlikovan, danas nema ni borački dodatak.
Sudbina poslednjeg borca NOB-a iz Subotice

Dragoljub Draško Kapor poslednji je živi učesnik Narodnooslobodilačke borbe u Subotici. Danas ima 93 godine, ali vreme dok je nosio pušku neizbrisivo je utisnuto u njegovo sećanje. Po običaju nastavnika u penziji, pažljivo diktira da bi bilo zapisano.

- Prošao sam peške zemlju, od Sombora do Blajburga - kaže otresito.

Neobično je vitalan, oštre crte lica i žilava konstitucija odaju hercegovačko poreklo: majka Mandina je iz Sinja, otac Radovan iz Bileće, a uprkos poznim godinama, hod oštar, pamćenje živo. Otac je kao solunski dobrovoljac dobio zemlju na severu Bačke, gde je Dragoljub rođen 1926. godine u Hajdukovu, selu pored Ludaškog jezera. Miran seoski život prekida ulazak mađarskih fašističkih snaga 1941. godine i porodica beži ka Beogradu, a samo sticajem okolnosti uspeli su da izbegnu logore u koje je tadašnja mađarska vlast slala sve koji su u Bačku došli nakon 1918. godine. Život nastavljaju u Beogradu do 1944. godine.

- Mi, dečaci izbeglice iz raznih delova Jugoslavije, sastajali smo se uveče u voćnjaku u Ulici Vojvode Anđelka na Bulbulderu. I tu se poveo razgovor da odemo u partizane. Zašto? Zato što je tolika bila želja za slobodom - priča Kapor.

Insistira da se navedu imena svih 12 mladića koji su tada, septembra 1944, otišla u partizane: braća Petar i Ljupko Glamočanin, Branko i Nedeljko Baroš, Dragoljub i Milovan Kapor, Miloš Šećerov, Miloš Božičković, Mašo Srbijanac, Voja Nikolić, Veljko Nikčević i Dragi Đurić, jer su se iz rata vratila samo trojica: braća Kapor i Veljko Nikčević. Svi ostali su poginuli.

- Baranja i Slavonija su grobnice vojvođanskih mladića. Mladi, neuki borci nisu sahranjeni u grobovima, već duž puteva kuda smo ratovali. Danas nema ničega da to obeleži - kaže Kapor.

Dragoljub Kapor pripao je 51. diviziji, Sedmoj vojvođanskoj udarnoj brigadi, zvanoj Sremačka, kojom je komandovao Milan Ješić – Ibro. Istorija kaže da se front pomerao ka zapadu kako je neprijatelj istiskivan, ali bilo je i kolebanja fronta i uzmicanja.

- Zastali smo u Baranji, ali onda smo potpomognuti ruskom 57. divizijom, koja je ratovala od Staljingrada pod komandom generala Šarokina i maršala Tolbuhina. Rusi su se borili kao da poginuti nije ništa. Front na Dunavu nije se mogao probiti dok oni nisu došli sa kaćušama i andrušama – topovima velikog kalibra. Kada kaćuša opali, mi samo vidimo kako sa druge strane reke lete debla drveća u vazduh.

Majka na grobu Nazarova - Dogovarajući fotografisanje za tekst, Dragoljub Draško Kapor kaže da želi da se slika na delu ruskog groblja na Pravoslavnom groblju u Dudovoj šumi. Odabira spomenik mladiću Vsevoldu Andrejeviću Nazarovu, na čijem je grobu jednom prilikom zatekao njegovu majku. Jedanaest godina je tražila grob svog sina, a kada je pronašla da je ovde sahranjen, svake godine je dolazila da ga obiđe. Njegova sudbina podseća ga na stotine mladih Vojvođana koji su izginuli duž poslednjeg ratnog fronta.

Ratnici su te zime 1944. godine prešli na teritoriju Mađarske. Nastavljaju da napreduju kroz Hrvatsku. Kapor pamti da su u selu Đurđinovcu u zgradi škole ostavili ranjenike: preko noći neko je digao školu u vazduh.

- U Maribor smo stigli 1. maja 1945. godine. U mestu opšte veselje, ali mi idemo do Dravograda, gde su nemačke snage probile front.

Kapor se priseća da su postavili topove, pucali na neprijatelja, dok se narod razbežao i dao u beg do Blajburga. U trenucima zatišja lutali su po Karavankama tražeći hranu. U rancu poginulog Nemca našao je dva dvopeka.

- Tu sam sreo i Kalmana Stantića, Subotičanina, predratnog vojnika. I on izgladneo. Odveo sam ga do poginulih Nemaca i, kada smo odložili oružje i jeli dvopek, vidimo da je na nas pušku uperio mladi ustaša. Drži oružje upereno u nas, ali uzmiče - prepričava Kapor susret iz poslednjih dana rata.

U napredovanju ka Blajburgu ranjen je Kapor u levo koleno i potkolenicu. Pokazuje vojnu knjižicu u kojoj je to sve upisano, pa i zakačena slika mlade bolničarke Marusje, a seća se i da mu je lekar bio Julije Petenji. Iz Slovenije prebačen je u Smederevsku Palanku, dok je sanitet bio u Smederevu.

- Od iscrpljenosti, ranjavanja, teško sam se razboleo, dobio tuberkulozu i otpušten sam kao privremeno nesposoban - pokazuje dokumenta.

Dragoljub Kapor danas živi od skromne penzije nastavnika biologije, nema borački dodatak. Od kako mu je pre godinu dana umrla supruga Dragoslava, sve mu je teže. Sada ćerke Ljiljana i Marina pokušavaju da izdejstvuju rešenje o boračkom dodatku, iako je do sada u više navrata odbijan zbog formalnosti. Komisiji nije bila dovoljna vojna knjižica, bolnička lista iz Slovenije i Smedereva, niti to što je Dragoljub Kapor odlikovan Ordenom za hrabrost, Ordenom borca i Medaljom zasluga za narod.

Izvor: Politika Online

povezane teme

14
Đuka Mihaldžić Odgovori
Profesor Kapor mi je bio razredni u VI ,VII i VIII razredu škole "Kizur Ištvan".
Mozakss Odgovori
Ziva legenda..
Postovani profesore,bili ste i ostali covek.i profesor za respekt,generacije ucenika koje ste izveli na.put zivotni kroz skolovanje,zajedno sa vasom.pok.zenom.profesoricom.
U ime generacije 67 osnovne skole Kizur Istvan
A i B odeljenja
Moj duboki naklon
Vas ucenik
Mikica Odgovori
Da je živ i zdrav, a vama hvala na lepim tekstu.
pth Odgovori
Poštovani pedagozi hajdukovačke škole! S prvim danima proleća, čika Draško mnogo vremena provodi na Hajdukovu u porodičnoj kući. Posetite ga, pozovite na jedan razgovor u školu. To je jedinstvena prilika da se deca upoznaju sa živom legendom. Nije na odmet da ponešto i nauče!
srbenda iz backe topole Odgovori
Odlican text ...inace sin vec pokojnog Veljka Nikcevica ,Djordje zivi u B.Topoli.. a cerka Divna u Subotici!!
Ivan Tumbas Odgovori
U Subotici ima još boraca a toje Tumbas Tintor Bosiljka borac prve proleterske reterent saniteta medicinska sestra ratni vojni invalid koja živi u 3.mes.zajednici u 95.god. i od boraca niti iz mesne zajednice nepita je kako je.Ako neko zna štaje rat a toje pravi borac prve proleterse referent saniteta kraljevackog bataljona pozdrav preživelim borcima Tumbas Tintor Bosa .
Bex Odgovori
Dugovečnost u našim uslovima ima dobrih i loših strana. Terati pravdu iz 1945. nije isto što i pravda 2019. Od 1945. promenilo se previše toga, neki se uspešno prilagođavaju i prate sve to, ali bojim se da ovaj primer samo pokazuje kako nešto što se trebalo obaviti odmah nakon rata ne može 70 godina posle.
ACA
Tako je BEX . Poznato je to u istoriji , kao nauci . Kad prođe određeno vrema javljaju se ideolozi koji zastupaju promenu neke ranije doktrine . Čest je slučaj , da su i sami bili direktrisa , te ranije doktrine . Uočljivo je bilo , prilikom procvata višestranačja , da ni jedna stranka nije pravila otklon prema bivšim članovima SKJ . Bez problema su ih primali . Nešto odrešitosti su pokazivali prema bivšim JUL~ovcima i još ponekim marginalcima . A revizionizam je ( dobrim delom ) ,dunuo od bivših članova SKJ , "zapljusnutih nacionalnim ponosom" ~čitaj interesom .
Čika Josip Kovač se borio u Osmoj Vojvođanskoj Udarnoj Brigadi , a (OŠ) tog imena , su upravo sklonili bivši članovi SKJ . To je doduše licemerje a ne revizionizam , inače bi promenili sve komuniste pa i imena iz svog nacionalnog korpusa . Ti ideolozi , uvek sačekaju ( da neki Tito umre ) , jer bi u suprotnom prošli vrlo nepravedno pa bi im danas na Senćanskom palili sveće .
ACA Odgovori
Čika Draško , ako "pisanije" ne lažu postojao je datum , posle kojeg se nije priznavao status borca . Uostalom čudi me da to niste regulisali za vreme živog Tite . Čitao sam kazivanja partizana iz 26.srpske ( takođe septembarci 44 god. ) da ne samo što nisu dobili status borca , nego su posle 15.maja 1945. ( ne 9. ) morali na DOSLUŽENJE 3 godine ~ redovnog vojnog roka . Vi ste verovatno zbog ranjavanja i tuberkuloze , toga bili pošteđeni . Teške godine . Ako ste u mogućnosti , valjalo bi da napišete svoja sećanja oko tog Blajburga .
Vesna Uzelac Odgovori
Pozdrav za sve saborce od Josipa Kovača, vitalnog devedesetpetogidišnjaka sa Palića, učesnika NOB-a, pripadnika 51. Divizije, Osme Vojvođanske Udarne Brigade.
Johan Rokvic Odgovori
Gospodine Komar ...svaka vama cast...u casnoj ste vi borbi bili...no danasnji zivot je surov...jer smo prodali svoje dostojanstvo...i moja obitelj je prosla kroz tu nemilu katarzu...ali meni je ostao ponos...
komanč Odgovori
Nedeljko Baroš se takođe vratio. Bio je advokat u Subotici do smrti, negde 2000. ili 2001. godine.
Lela Odgovori
Dragi nastavnik Kapor. strog ali uvek pravedan. Bio je pravi prosvetni radnik na kog bi se danas mnogi mogli ugledati.
C Odgovori
Stanje država, nije sposobna ni malo poštovanja u vide bednog dodatka.
Bitno da ima za jelke, jarbole, gondole...
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.