Subotički robotičari bez novca za evropsko takmičenje
Na takmičenju „Eurobot 2014“, nastupiće ekipe, koje uglavnom čine studenti iz oblasti robotike, iz skoro svih evropskih zemalja, kao i iz Meksika, Tajvana, Tajlanda i Tunisa, pa je jasno da bi učešće na ovakvoj manifestaciji mnogo značilo mladim subotičkim genijalcima, ali i za našu zemlju, jer se na taj način može pokazati da oni po znanju i spretnosti ne zaostaju mnogo za vršnjacima iz tehnički mnogo razvijenijih zemalja.
- Postoji realna opasnost da ipak ne odemo u Nemačku, jer nismo sigurni da li ćemo moći da obezbedimo potrebna sredstva. Treba nam 50 evra po osobi za smeštaj i hranu i još dodatno za prevoz. Mnogi od nas ne rade, a imamo u ekipi i srednjoškolca, pa je jasno da bi to u ovom trenutku bio preveliki izdatak – kaže za naš portal Milan Romić, jedan od članova tima.
Iako robotika nije toliko popularna kod nas, u većini evropskih zemalja postoje i nacionalna prvenstva, koja traju tokom cele godine i pobuđuju veliku pažnju, jer je reč o uzbudljivim mečevima. Utakmica se sastoji od duela dva ručno pravljena robota, opremljena senzorima, koji na specijalnom stolu moraju da obavljaju različite zadatke. Ove godine, na „Eurobotu 2014“ tema je praistorijski robot, odnosno „prehistorobot“.
- Ideja je da se pokaže kako bi roboti mogli da pomognu pračoveku u njegovim svakodnevnim aktivnostima, poput sakupljanja ogreva, lova na mamute ili branju plodova, kada bi se vratili u prošlost. Oni se samostalno kreću po specijalno opremljenom stolu i pomoću instaliranih senzora prepoznaju ono što im treba i to skupljaju i nose u „pećinu“. Kada naiđu na mamuta, senzori aktiviraju ispaljivanje strelica ka njima, kada dođu do drveta sa šljivama, onda ih oni beru pomoću specijalnih hvataljki, ali na svakom drvetu postoji i „trula“ šljiva, koja donosi negativne poene, pa se mora obratiti pažnja i na to. Sve to paralelno rade dva robota i pobednik je onaj koji sakupi više poena – objašnjava principe takmičenja u robotici Petar Francišković,
Dok senzori kojima su opremljeni roboti kolega iz razvijenijih zemlja koštaju i do 200 evra po komadu, Subotičani moraju da se zadovolje senzorima desetak puta jeftinijim.
- Ne žalimo se, jer mislimo da smo konkurentni i sa ovakvim senzorima, ali je problem što su oni osetljiviji na uticaje sa strane, pa nam recimo problem može izazvati i blic sa fotoaparata nekog od navijača, koji nam može zaustaviti robota usred utakmice. To se našim kolegama iz drugih zemalja ne može desiti – rekao je Milan Romić.
Inače, mala popularnost robotike, kada je konkretno Subotica u pitanju, verovatno je posledica činjenice da su Milan Romić i njegove kolege, od kada su se „smestili“ u prostorije u podrumu Srednje Tehničke škole, isključivo teoretskim metodama nastojali da privuku zainteresovane đake. Međutim, sada imaju i robota i sto na kome on izvršava zadatke, pa se očekuje da znatno više đaka pokaže svoje interesovanje za robotiku. Jedan od onih koji se i pored svega „inficirao“ je Siniša Sekulić, učenik četvrtog razreda Srednje tehničke škole, koji je svojim radom u velikoj meri doprineo uspehu subotičkih robotičara.
