"Subotičke mamice i bebice" - Mesto gde podrška nikad ne izostaje

Kada se mame male dece u našem gradu nađu pred nerešivom enigmom ili važnim pitanjem šta i kako uraditi, onda one neretko posežu za virtuelnom zajednicom "Subotičke mamice i bebice". Tu ih na prvoj liniji čeka Doroća Cvijanov, administrator grupe, koja odobrava pitanja, pokreće konstruktivne diskusije ali i sama učestvuje u njima.

 - Najviše pitanja tiče se iskustava, sa doktorima, vaspitačima, kome se obratiti za koji problem, gde šta može da se nabavi, različiti saveti. Atmosfera je prijateljska, i drago mi je da je vremenom ova grupa postala mesto gde svi mogu da pitaju i da kažu bez osuđivanja, da pronađu podršku, ali i da se nađu drugima, da oni budu podrška - kaže Doroća. 

Ona svakodnevno odvaja svoje vreme da članovima grupe odgovori, izađe u susret i pomogne na bilo koji način. 

 - Ne oduzima mi puno vremena, drago mi je kada mogu da pomognem, a sa druge strane, razumem sve te, na prvom mestu mame i žene, koje se nađu u teškoj situaciji, dilemi, ne znaju šta da rade, ja to sve proživljavam sa njima, iako to možda nije toliko veliki problem kao što im izgleda u tom trenutku. 

Tema koja verovatno izaziva najviše pažnje među članovima grupe jeste upis u vrtiće - budući da se Doroća potrudila da ponudi pomoć na svakom koraku, od konkurisanja, pravljenja naloga na e-upravi, pa sve do izlaska liste primljene dece. 

 - Nisu svi isti, možda nam informatička pismenost generalno nije na zadovoljavajućem nivou. Nekako sam se uvek trudila da to razumem i da se nađem onim ljudima kojima to predstavlja problem. U početku sam objašnjavala, opisivala, korak po korak, kako konkurisati, čak i kako napraviti nalog na e-upravi. Posle nekog vremena, shvatila sam da je i meni, a i njima lakše da napravim video, korak po korak kako se šta radi, jer neki ljudi su vizuelni tipovi, lakše im ide ako vide šta treba da rade - objašnjava ona. 

Kada su u pitanju liste, odnosno rezultati konkursa za prijem dece u državne vrtiće, verovatno da nema roditelja koji je poslednjih godina upisivao dete u vrtić a da nije potražio rezultate upravo u ovoj grupi. 

 - Tražili smo zajedničko rešenje, koje još uvek nije savršeno, ali imamo kakvo- takvo rešenje. Pošto liste nigde ne izlaze digitalno, već su istaknute na objektima, svaki objekat istakne listu sa spiskom upisane dece, onda prvi roditelj koji vidi listu slika je i doda u objavu.  Tu pokušavam da neđem rešenje kako bismo mogli to još jednostavnije da napravimo, preglednije, da roditeljima bude lakše da pronađu. Posebno mi je drago što se pokazalo da svi sarađuju jedni sa drugima, da slikaju, šalju slike, obaveštavaju, jedni drugima izlaze u susret - kaže sagovornica. 

Iako grupa broji više od 4,5 hiljade članova, nisu svi aktivni, već neki više čitaju i prate, a dešavalo se, mada ne često, da neki od njih postanu nervozni i neprijatni.

 - Dosta njih samo prati, ne uključuje se toliko, već samo čitaju i prate. Neki periodi su intenzivniji, nekada samo po 2-3 objave dnevno. Tražila sam od članova da moraju da poštuju moje radno vreme jer ne mogu u svakom trenutku da odgovorim. Obično je to u vreme upisa dece u vrtić, kada su svi užurbani i nervozni, jer je vremenski ograničen konkurs, ali važno je da smo do sada uvek sve uspevali na vreme da završimo, čak i ako nije bilo odmah tog trenutka. Kada se radi o nekim drugim pitanjima, već su i navikli, biće odgovoreno, objavljeno, imaju strpljenja. Ima i osetljivijih tema, gde se nekad sukobe mišljenja. A ako bukne neka diskusija, onda to treba ispratiti, komentare, šta se dešava, ako me nema sat vremena, a krenula je svađa, bude i toga, jednostavno mora se reći da se to ne sme, bilo je i slučajeva da smo morali udaljiti iz grupe, ali nije to čest slučaj, uglavnom je to neka lepa komunikacija, pristojna. 

Grupa je nastala iz njene ideje da napravi jedno virtuelno mesto na kome će, i tokom korone, moći da se okuplja i druži pre svega sa svojim najbližima, porodicom, prijateljima, poznanicima. 

 - Došla sam na ideju na napravim mesto na kome bih mogla da okupim makar svoje prijatelje, da možemo da se čujemo, razmenimo ideje, mišljenja, iskustva. Ili ako ima neko pitanje, da može da postavi, pa da svako iznese svoje iskustvo. Nisam ni mislila da će to da izazove toliko interesovanje. Grupa je nastala u januaru 2020. Naglasila sam da svako može da pozove svakoga, da ima više članova. Brzo se proširilo, sada već 4500 pre svega majki, ali tu su i babe, tetke, dede, tate. Mnogima znače informacije koje se tamo dele. Grupa je sada deljenje informacija, deljenje iskustava, postavljanje pitanja, i to bude jako važnih pitanja. Uvek se nađe neko ko je imao slično iskustvo, ili je stručan za tu oblast da može da posavetuje, ako ništa da uputi gde da se nađe odgovor. 

Budući da broj članova nije mali i da članovi često imaju pregršt pitanja, a da je Doroća zaposlena, da ima jedno dete a drugo je na pragu (u trenutku pisanja teksta), došao je i trenutak kada posao uređivanja grupe nije mogla obavljati sama. 

 - Morala sam posle nekog vremena potražiti pomoć. Nije samo to da ne stižem, jer neki dan ima manje neki dan više pitanja. ali ponekad mi treba više vremena. Želela sam imam još nekoga, ko će mi pomoći, jer treba proveriti - ko želi da se priključi, ko postavlja pitanje, da li je to pitanje bilo, da li ima svrhu, da prati komentare, to nije mali broj ljudi, ima dana kada je izuzetno zahtevno. Tako sam jednu moju drugaricu uključila, da mi pomogne, i jako sam joj zahvalna. Ona je moja desna ruka u ovom poslu, a a kako raste broj članova, verujem da će mi uskoro biti potrebno još pomoći. 

Doroća je u Novom Sadu završila Filozofski fakultet, smer Mađarski jezik i književnost, što je kvalifikuje za rad u školi. Ipak, odlučila se za drugi pravac, i mesto prevodioca, a otvorenost prema ljudima, koja joj je urođena, i ljubav prema podučavanju i pomoći ljudima, iskazuje upravo preko grupe. 

 - Volim da se približim ljudima, da im se nađem, pomognem, da podelim sa svima ono što znam, ali i da od drugih naučim nove stvari. Zato mi je ova zajednica važna, jer koliko ja drugima pomažem, toliko svaki dan učim nešto novo - kaže sagovornica i ističe da za neke teme nije stručna po obrazovanju, ali da uvek voli sama da uči i saznaje nove stvari - Oduvek sam bila otvorena osoba, za sve oko sebe, da li u vezi dojenja, nošenja beba, u vezi svih tema koje zanimaju mame, koje su i mene kao mamu zainteresovale. kao i tehnologije, nove stvari, to me pokreće i zanima. Otuda i potreba da pomognem, svima koji se ne snalaze. Nemam za to završenu školu, kao što nemam recimo za dojenje, ili nošenje bebe, to su moja interesovanja, teme o kojima sam čitala, istraživala, ulazila dublje u njih, i onda svoja iskustva delim, pokušavam da skrenem pažnju na neke stvari recimo što se tiče bezbednosti, kao što je vožnja dece u kolima, gde je mene strah kada vidim da drugi roditelji samo olako onako stave dete, i uvek insistiram da na tome da dete bude propisno posednuto i vezano u autu. Pokušavan da utičem na svest ljudi. Isto tako, volim da "dam reč" stručnjacima, i zato je važno da u grupi imamo članove svih struka, kako bi mogli da daju stručno mišljenje. 

Plan za budućnost je uključivanje što većeg broja stručnjaka u rad grupe, koji će sa stručnog stanovišta govoriti o svojim oblastima.

 - Imam jako puno ideja. Imali smo jedan "lajv" sa savetnicom za dojenje, pa je u planu sa savetnicom za nošenje beba. To je važno, i dobro, jer bi onda mame imale priliku da reše neke nedoumice i da nađu rešenje za dileme koje ih muče, budući da do njih stiže veliki broj pogrešnih informacija. Ovako bismo uključili stručnjake, i onda bi znale da savete dobijaju od proverenih lica. Možda jednog dana da prerastemo u udruženje, ali otom-potom - zaključuje ona.