Subotičanin Andrej Jakovljević – od genijalnog deteta do prakse u „Fejsbuku“

Da je njihovo dete nadprosečno Andrejevi roditelji su shvatili kada je tako mali sam naučio da čita a prva knjiga koju je pročitao bila je „Čarli i fabrika čokolade“. Zatražili su pomoć našeg velikog stručnjaka dr Svetomira Bojanina koji je utvrdio da je u pitanju jedno izuzetno nadareno, genijalno dete i Andrej je bio prvi đak u subotičkim školama koji je nastavu pohađao po IOP 3 programu u OŠ „Sonja Marinković“. Školovanje je potom nastavio u Matematičkoj gimnaziji, a onda i na Elektrotehničkom fakultetu, smer softersko inžinjerstvo.

- U Matematičkoj gimnaziji sam pohađao takozvano „specijalno odeljenje“ gde smo se pripremali za takmičenje iz matematike, fizike i programiranja. Imali smo mentorsku nastavu, tako da smo jednom nedeljno imali individualni rad sa profesorima. To mi je mnogo pomoglo u studijama, tako da sam zadnje tri godine proglašen za najboljeg studenta softverskog inžinjerstva sa prosekom 10 – priča nam Andrej, ali ne da bi se hvalio nego tako kao da je to nešto uobičajeno.  – Sada se pripremam za master. Primljen sam na Kembridž, u Cirih, Nemačku i Kopenhagen, prijavio sam se za stipendije pa ću videti gde ću nastaviti studije. Jer sve to puno košta i sve moram da uzmem u obzir kada budem birao postdiplomske studije, jer bez stipendije neću moći.

Pre dve godine odradio je praksu u „Microsoft-u“ u Beogradu, prošle godine na studentskoj praksi u Hjustonu, gde se bavio velikim paralelnim sistemima, sada je primljen na praksu u „Fejsbuk“ u Londonu, a  inače je i jedan od koordinatora u Petnici.

- Sebe vidim da radim praktične stvari, da napravim nešto što će se koristiti. Volim da vidim produkt svog rada. Zato sam se i odlučio za softversko inžinjerstvo – dodaje Andrej. – Programiranje sam počeo da radim još u šestom razredu, kada sam uzeo prvu nagradu na državnom takmičenju. Do sada je to bilo praktično programiranje, a sada je to praktično stvaranje aplikacija i programa. Ne mogu da kažem da je teško, ali oduzima mnogo vremena.

Fakultetu se posvećujem kao svakom drugom poslu, osam sati dnevno efektivnog rada.

Posvećenost učenju, ali i svemu što radi u životu, dovela je do svih desetki u indeksu jednog od najzahtevnijih fakulteta.

- Ako je nešto potrebno za to, onda je to mnogo rada i malo sreće. Nemamo puno usmenih ispita, već samo pismeni i ne razlikuje se puno od srednje škole. Nema treme od susreta, odgovaranja, pisanja koncepta. Greške se dešavaju, one se i podrazumevaju, ali zato ne učimo da ne pravimo greške nego da ih brzo otkrijemo i popravimo. Tako je i u životu – objašnjava vredni mladić.

Druga Andrejeva ljubav je književnost, naročito naučna fantastika. Koliko voli da čita svedoči prepuna polica pročitanih knjiga, ali i priče roditelja da su morali da ga ograniče na čitanje samo jedne knjige dnevno. Roditeljima je to sve bilo veliki izazov, zato su i tražili pomoć, jer im je bilo važno da se normalno razvija i da odraste sa svojim vršnjacima i da ta njegova genijalnost bude normalnost.

- Uživam i u čitanju i u pisanju. Sviram i gitaru i autor sam teksta himne Matematičke gimnazije i OŠ „Sonja Marinković“. To je za dušu u slobodno vreme – priča nam skromni i nesvakidašnji mladić.

Andrej je stipendista Fonda za nadarene učenike Ministarstva prosvete i sem toga više nijednu stipendiju i pomoć ne dobija.