Subotičani izgubili svoje brendove
Trenutno nijedno preduzeće ne proizvodi artikle koji bi mogli da budu subotički brend, odnosno, čak i oni koji imaju univerzalnu i dobru proizvodnju nemaju dovoljno kapaciteta da iznesu na tršište robu kao što su nekad bili subotički „Pelinkovac", nadaleko poznata Ljutovačka rakija, gotova jela i razne mesne prerađevine, bicikle i drugo.
U Regionalnoj privrednoj komori Subotica misle da je otvaranje granica prema Evropskoj Uniji omogućilo da u našu zemlju ulazi roba koja nije uvek kvalitetnija od domaće, ali je jeftinijija zbog čega su inicijative o zaštiti domaće proizvodnje dobrodošle. Predstavnici RPK objašnjavaju da za brendirani proizvod treba entuzijazam, upornost, saradnja, dobar marketing i novac. Previše je administrativnih barijera od lokalnog do republičkog nivoa koje sputavaju proizvođače. Od prosečnosti do kvaliteta treba selekcija i klasteri. Njihov predlog je da se treba pozabaviti se feketićkom višnjom i proizvodima od nje. Od nje se prave sokovi, džemovi, rakije, vina. Subotičani ne bi smeli da odustaju ni od vina sa peska, mangulice i proizvodnje mleka i voća i određenih vrste univerzalnih žitarica.
U metalskoj i elektro oblasti privrednici tvrde da bi pokretna mašina za prodaju sladoleda na solarni pogon braće Grabarević mogla da bude subotički brend. Subotica bi trebala da nastavi i put lidera u organskoj proizvodnji.
Sindikalci krah subotičke privrede vide kao posledicu zakona o privatizaciji, u nepromišljenosti političara kada je u pitanju opstanak fabrika. U Samostalnom savezu sindikata kažu da je trebalo voditi računa o ljudima i fabrikama, jer priroda nam je dala sve preduslove da proizvodimo brendove u oblasti poljoprivrede i voćarstva. Treba udruživati proizvođače, ali lokalna samouprava i država moraju obezbediti fond za podsticanje i pomoć stručnjaka. Naši brendovi bi mogli da budu džemovi, kompoti i rakije od dunje, kruške i drugog voća, predlaže Milan Popović, predsednik SSS.
