Subotica očima turiste iz Amerike

Čarls Keter, ili kako se samoprozvao Čarls Keterić, nije sasvim običan turista. On je Amerikanac koji je došao u Srbiju da postane Srbin, barem tako kaže. Čudan uvod sa još čudnijom željom - da jedna kultura poželi da bude druga, iz čiste radoznalosti, za prvu ruku. Ali rodila se emocija, to je nešto oduvek nekontrolisano.

Naš "turista" nije od nedavno u Srbiji, štaviše tu je negde u našoj blizini skoro 3 godine, a došao je, kako kaže, da bi razbio predrasude koje su tamo (daleko) vezane za narod sa ovih prostora, a koje je kako kaže i sam imao, dok nije dobio poziv da dođe i uveri se... Tada se u njegovoj glavi promenilo sve, uvideo je da je to bila uverljiva propaganda i zabluda. Postao je prijatelj i promoter Srbije. Danas se bavi humanitarnim radom u Srbiji, nakon što je napustio sve što ga je vezivalo za Ameriku, i kaže da je srećniji više nego ikada. Sviđaju mu se gradovi, ljudi, hrana, mentalitet, kultura. Čini se da svakim danom postaje sve više "jedan od nas".

Ukoliko imate vremena pogledajte njegov video blog, pogotovo uvodni video "My opinion o Serbia". Čarls praktično svakih par dana izbacuje novi video, a pogotovo ga je pogodila ova situacija oko poplava, o čemu je praktično svakodnevno "izveštavao".

Istražujući Suboticu

Svoj video izveštaj o Subotici, napravljen sredinom maja, Čarls je započeo ispred Parka Ferenca Rajhla, kadrom na zgradu galerije "Likovni susreti", koju je zajedno sa neposrednom okolinom opisao kao zanimljivu, specifičnu i prepunu detalja, a zatim je usledio blagi okret za 90 stepeni i pogled na park.

foto: Charles Cather facebook

Sledeći kadar krenuo je iz dela korzoa bliže Engelsovoj ulici, u koju, ako ćemo suditi po videu, nije ni zalazio. Posle novog divljenja zgradama građenim u secesijskom stilu Čarls je napravi par koraka u desno i nastavio da se divi "neobičnoj konstrukciji" koja se nalazi na Đinđićevom platou.

Objekat koji svima obavezno zapadne za oko je Gradska kuća - a to nije promaklo ni Čarlsu. Još uvek pod utiskom specifične gradnje naš turista subotičku "lepoticu" ishvalio je sa mnogo prideva i iskomentarisao da pretpostavlja da bi za sve ovo (Gradsku kuću) da se napravi koštalo nekoliko miliona evra. Oduševila ga je i plava fontana, njena glomaznost i kako kaže - plave pločice, ubacivši digresiju da je to sigurno (pre)mnogo koštalo, uzimajući u obzir našu ekonomsku pozadinu... kao da je znao.

Sledeća atrakcija koja mu je očigledno predložena je bila "Mini Jugoslavija", na imanju jugonostalgičara Blaška Gabrića. Iako verovatno nije najbolje razumeo simboliku svega toga i to je bilo dovoljno da proglasi mesto zanimljivim. Ilustracije radi, kako je i sam autor pomenuo, kada su tražili ovo mesto samo jedna osoba od 10 pitanih znala je gde je "Jugolend".

Što se tiče građevina, najviše je bio fasciniran zgradama u secesijskom stilu, aludirajući na to da su vrlo specifične i imaju svoju dušu.

Nije primetio, odnosno izdvojio, ono što mi lokalni zovemo "gradilište u centru grada" (i hvala mu na tome). Nije imao prilike da vidi zelenu fontanu u punom sjaju, korzo prepun ugostiteljskih objekata i ljudi koji sede i šetaju, ali sve ovo što je video bilo je i dovoljno da ostavi vrlo pozitivan utisak na njega.

Ono što nije prikazao u videu, a što smo naknadno saznali, bio je gost čuvenog Bateza, jednog od reprezenata domaće kuhinje, a na njegovom tanjiru je bila više nego autentična hrana sa ovih prostora, kojoj sudeći po njegovim dosadašnjim video prilozima, teško može da odoli.

Osim "vrzmanja" po centru grada Čarls, uz pomoć svog vodiča iz Srbije, nije dokumentovao druge lokacije na koje smo mi Subotičani možda i više ponosniji, ali možda nas i iznenadi nastavkom koji će reći nešto više o našem gradu.

Iako ovaj video izgleda, za nas koji znamo nešto više o ovom gradu, kao nedovršena priča, svaki ovakav besplatan marketing i promocija grada i više su nego dobrodošli.

Uostalom, pogledajte video i uverite se i sami.

Video je postavljen pre par dana (22. maj) i pogledalo ga je za sada oko 1.500 ljudi, a sudeći kako afirmativno priča o Subotici i njenim lepotama, Čarls bi mogao da ponese titulu počasnog građanina Subotice, u kategoriji promotera turizma koju bi mogli da izmisle baš za ovakve prilike. Šale nikad dosta.

Kad već moramo da se oslanjamo da naš turizam promovišu sami turisti, što ne mora biti loše, ovakvi prilozi, reklo bi se spontani i iskreni, mogu mnogo da doprinesu lepšoj slici o Subotici.

Hvala ti Čarls na ovoj retrospektivi i pozivamo te da nas upoznaš još bolje.