• Pregleda: 4249

Stipan Matijević prvi gradonačelnik Subotice posle oslobođenja 1918.

Među brojnim ličnostima koje su zadužile naš grad, a on ih nepravedno zaboravio je i dr Stipan Matijević (1872-1939), prvi gradonačelnik posle prisajedinjenja 1918. godine i prvi čovek koji je, pre toga, za govornicom Velike većnice hrabro i prkosno progovorio narodnim jezikom.
Stipan Matijević prvi gradonačelnik Subotice posle oslobođenja 1918.

Po ulasku u novu državu, Subotica je po broju stanovnika bila tik iza Beograda i Zagreba a prostirala se na 80.700 hektara i bila izdeljena po kvartovima. Prvih posleratnih dana uglednom advokatu nije bilo nimalo lako da vodi jedan takav grad, koji je do tada bio sastavni deo Austrougarske monarhije.

Međutim, on je i pre rata bio angažovan u javnom životu Subotice i jedan je od narodnih glavara koji su inicirali prisajedinjenje ovoh krajeva Kraljevini Srbiji i jedan od delegata Velike narodne skupštine u Novom Sadu.

- Početkom novembra 1918. u Subotici, u dvorištu tadašnje gostionice „Hungarija“, osnovan je Bunjevačko-srpsko narodno veće, a 11. novembra Stipan Matijević, doktor prava, govorio je kao delegat ovog tela na poslednjem mađarskom Gradskom veću. Jedini je imao smelosti i da po prvi put u Velikoj većnici održi govor na srpskom jeziku – ponosno priča unuka Emilija Matijević. - Kako je zapisao Joso Šokčić, taj govor je popraćen dugotrajnim aplauzom srpske i bunjevačke mladeži, koji su se tada osokolili da manifestuju nacionalnu svest. Sa druge strane, tadašnje mlađarske vlasti bile su šoku.

Posle oslobođenja 13. novembra, Matijević, koji je za sebe govorio da je „Slaven“ bio je gradonačelnik Subotice do 1920., veliki župan i najmlađi kraljevski beležnih, jedan od članova delegacije koja je potpisivala čuveni Trijanonski sporazum, osnivač Pravnog fakulteta...

- Prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića dočekao je 1919. godine, a kako je ovekovečio u svojoj knjizi „Događaji“, ceremonija je bila u Gradskoj kući, gde je kralj i prespavao, potom su zajedno obilazili grad i kupalište na Paliću, gde su posebno uživali i gde je odigrano nekoliko narodnih igara. Budućem kralju se Subotica jako svidela i pitao je dr Matijevića šta može da učini za njih, a on mu je tražio vodovod i kanalizaciju – dalje će unuka. - Dok je bio kraljevski javni beležnik nekoliko puta je u svom domu u ulici Petra Drapšina ugostio kralja Aleksandra, koji je uvek sedeo na istoj fotelji za koju je govorio da mu je najudobnija.

O dešavanjima iz tog burnog perioda dr Matijević je pisao u svojoj knjizi „Događaji“. U svojim spisima govorio je o odnosu sa beogradskim vlastima, koje su se za sve pitale, ali to nije baš uvek funkcionisalo.

- Kako je posle rata bio zabranjen izvoz u Austriju, narod mu se obraćao sa molbama šta da rade sa svinjama. Nekoliko puta je pisao u Beograd, a kako nije bilo odgovora, a svinje pristigle za klanje, on ih je otkupio i podelio sirotinji. Tek kada je to urađeno, stigao je dopis iz Beograda da objasni zašto je tako postupio – navodi se u knjizi.

Dr Stipan Matijević je bio jedan od osnivača Pravnog fakulteta, koji je bio deo beogradskog univerziteta.

- Veliku konkurenciju činio nam je Novi Sad. Pravni fakultet u Subotici, koja leži na granici, vršit će nacionalnu zadaću, te će biti stalan čuvar nacionalne svetsi i suzbijati stranu propagandu, koja najlakše prodire u pograničnim mestima – pisao je dr Matijević. - Za suzbijanje ovakve propagande najpodesnija studentska mladež, koja je puna idealizma i nacionalnog duha.

Spise, fotografije, kao i fotelju na kojoj je odmarao tvorac Jugoslavije, naslednici i danas pažljivo čuvaju. Ali nije samo prestolonaslednik bio gost u domu Matijevića, koji je projektovao čuveni gradski arhitekta Titus Mačković.

- Deda je važio za strogog i pravičnog čoveka, uglednog advokata koji siromašnima nikada nije naplaćivao. Radio je puno, bio je posvećen poslu i politici – seća se unuka. - Sa druge strane, voleo je i druženje i stalno je pravio večere za svoje prijatelje i to na krovu male kuće. Znao je da skloni merdevine da niko ne može da ide kući. Jednom prilikom tu je bio i doktor Magarašević, koji je morao da skače da bi stigao na hitnu operaciju.  Za svoje zasluge odlikovan je ordenima Svetog Save trećeg reda, Jugoslovenske krune četvrtog reda i Belog orla petog reda.

U domu je bila advokatska kancelarija, ali tu su rasla i deca, sin Lazar i ćerke Magdalena, Suzana, Kristina i Olga, koji su misao i delo dr Matijevića preneli na svoje naslednike.

Kada je umro, cela Subotica je tugovala a on je jedini čovek čiji je odar bio izložen u Vestibilu Gradske kuće i sahranjen o trošku grada. Kako je pisao list „Neven“ 31. maja 1939. godine, njegova smrt ucvilela je ceo grad.

Izvor: Subotica.com
16
Istinitost Odgovori
Di ste rvati imate kaki komentar?Ma sigurno ovo nije istina,tada Hrvata nije ni bilo,samo zivite u lazi.Braca uvek i uvik zajedno!
Bravo
Objasnite razliku izmedju Hrvata i Bunjevaca. Nije li to isto? Hvala lepo
Franjo Lički
Tu komunističku propagandu možeš širiti samo ljudima sličnog mentaliteta.Malo proštudiraj kako su se ljudi izjašnjavali pre `45.Hrvata u Vojvodini nije bilo ni 1%.
Milija Odgovori
a pogledajte samo minuse na ovu vest, to su sve madjarski sovinisti koje ni dan danas nije sramota sto je njihova zemlja zajedno s Nemackom pobila milione neduznih ljudi u Prvom svetskom ratu. Uzas.
jozef
zato sto su sovinisti ni ne napreduju,pogledajte kako im je zemlja propala,stoje u redu za srpski pasos,provlace se 20 godina po svetu da se pomire sa komsijama...
ACA
@ JOZEF . Pre spavanja ( al svako veče ) pokušajte tri puta glasno reći sebi " lezi , diž se , ustaj , sedi " . Nakon tri nedelje , mož bit , nadoći će Vam i nastavak .
jozef
@ACA-nisam fakultetski obrazovan ko većina iz elite,pa ako vam nije teško pa da iznesete šta je pisac hteo da kaže,gde vam boli,gde nisam u pravu
ACA
Važi JOZEF . Nema veze sa fakultetom . Radi se o stihovima u jednoj popularnoj pesmi Bore čorbe . Dođe mu kao kritički osvrt , o neozbiljnim stavovima na veoma ozbiljne teme . Mas kultura , kažu neki .
JOZEF
@ACA-a koji deo mog komentara nije istina(neozbiljan-po mas kulturulogu čorbi)?interesantno da niste imali komentar na to kad nazovu narod šovinističkim ili se slažete?
Dvorište Lifka Odgovori
Bivši hotel Hungaria, u čijoj zgradi i dvorištu je održan skup subotičkih delegata za Skupštinu prisajedinjenja.
Ovde je obeleženo postojanje prvog bioskopa, osnovan art bioskop, osnovano pozorište...a još nema obeležja da je prisajedinjenje ovde začeto...
Zgrada je zaštićena, hajdemo, posle 100 godina, da obeležimo i uredimo spomen dvorište.
Mária Odgovori
Al se cenzurise po ovom sajtu...
Dovoljno je pogledati prva dva komentara, kako oni mogu proci?? A komentar, da je za 100 godina Vojvodina koja je cvetala, potpuno upropastena, pokradena, ne prolazi?
Smesni ste.
stormwatch Odgovori
Vec na pocetku isfabrikovanog pamfletnog artikla namerno se potkrala greska...Subotica je bila NAJVECI grad kada je pripojena SHS a ne treci grad u istoj...ostali deo texta nije vredan citanja.
ACA
" STORMWATCH" . Nema realne potrebe da budete , da tako kažem ~ na kraj srca . Niti za tolikom ostrašćenošću . Evo , recimo iznesite Vaš stav o prvim ljudima varoši , nakon smrti Matijevića . Mislim na Vladislava Lipozenčića i Deže Bitoa . Čemu su za vreme , 'svoje vlasti ' stremili i kako su završili ? Podatak da je Subotica bila najveća , je koliko se sećam iz nekih čitanja ~ tačna ! Ali , da nastavak nije vredan čitanja ? Nekako mi se čini , da to nije utemeljeno već da više vuče ka frustraciji .
stormwatch
Gospon Aco, o cemu vi pricate? Taj podatak da je Subotica bila najveca je istinit i davno proveren, mene uopste ne interesuje nit beograd nit zagreb, ja sam rodjen u Subotici, a Subotici je oduzeto vise nego bilo kom drugom gradu koji je pripojen SHS. Ono sto je veoma interesantno u ovim novim verzijama suboticke istorije koju vi prezentujete, je uporno insistiranje na tome da Subotica postoji tek od 1918 godine, a pre toga je u Subotici bila vakum praznina i da u njoj nikada nisu zivele odredjene nacionalnosti.....to je projekat koji se u poslednjih 30 godina nagurava Subotici i Subotichanima. Well, meni ga nikada necete moci progurati kao validan i istinit (i hiljadama drugih Suboticana ciji su preci zaista ziveli na tim prostorima), jer je to samo gomila lazhi napravljena sa jednim istim ciljem. Mi koji smo davno otishli iz Subotice, jako dobro znamo zasto smo otisli. Bolje je biti stranac u lepoj tudjini, nego nepostojeci rodjeni lokalac u tmurnoj zemlji lazi i fabrikacija.
ACA Odgovori
JOZEF . Beskorisna je rasprava o magarećoj senci . Ali , ako ste u dilemi , da li je MILIJA ispravno zaključo ili ne , verujte mi ispravno je zaključio . To je kontinuitet . Nisu nam ni pretci bili na istoj strani . Moji su govorili da se u Szabatki nije "smilo" na Bunjevačkom . Odmah radi kundak i ono " ne ugas racu" . Ne laj na rackom ( pogrdan izraz za Srbe ~ koliko mi je poznato ) . Ovi moji nešto kasnije , su došli do nove spoznaje . Govoriorili , da su ovi u vlasti Szabatke~bili veoma zli gospodari , ali kad ih ukajasiš , postaju vrlo dobre sluge . Tako se divanili stari . Ne znam , da li ste čuli za to i da li virujete u to . Bilo kako bilo , ne bih bio rad da mi opet budu gospodari .
u inat svima Odgovori
stormwatch je rodjen na salasu kod zobnatice .. tzv.. wecerum/ mada kako pise i baljezga pre ce biti u wcroomu!!
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.