Rušenje gradskih simbola

U cen­tru Su­bo­ti­ce, uz do­zvo­lu ur­ba­ni­sta i za­šti­ta­ra, na­sta­vlja se ru­še­nje obje­ka­ta ko­ji su či­ni­li iden­ti­tet grad­skog je­zgra. Na­kon što je sru­še­no naj­sta­ri­je po­zo­ri­šte u ze­mlji iz 1854. go­di­ne, pa pre dve sed­mi­ce naj­sta­ri­je zgra­de u sti­lu se­ce­si­je na tlu Sr­bi­je, Skup­šti­na gra­da 18. mar­ta ove go­di­ne usvo­ji­la je no­vi Plan de­talj­ne re­gu­la­ci­je cen­tra gra­da - zo­na 1 ko­ji osta­vlja mo­guć­nost, što se već sa­da „či­ta" kao ne­mi­nov­nost, da se sru­še dve ku­će u uli­ci Ma­ti­je Kor­vi­na.

U Pla­nu pi­še da se uli­ca Ma­ti­je Kor­vi­na ču­va „u iz­vor­nom sta­nju", te da ova uli­ca u cen­tru Su­bo­ti­ce ima „iz­u­zet­nu am­bi­jen­tal­nu vred­nost i pred­sta­vlja je­dan od sim­bo­la gra­da". Ipak, iz­u­ze­tak se či­ni kod obje­ka­ta pod bro­jem 5 („Sta­ra pi­ce­ri­ja") i 7 („Bos") či­je ru­še­nje se do­zvo­lja­va ka­ko bi se iz­gra­dio po­slov­ni kom­pleks. U skup­štin­skom ma­te­ri­ja­lu za ovu tač­ku na­ve­de­no je i da su uva­že­ne od­re­đe­ne ur­ba­ni­stič­ke su­ge­sti­je fir­me „Po­li pro­met", či­ji je di­rek­tor bi­zni­smen La­slo Ča­kanj, a gde sto­ji da je ova fir­ma su­vla­snik da­na­šnje rob­ne ku­će „Mak­si" (u za­le­đi­ni Kor­zoa) a pla­ni­ra da pre­u­zme deo ili ce­lu rob­nu ku­ću i sa stra­nim part­ne­rom ov­de iz­gra­di mul­ti­funk­ci­o­nal­ni obje­kat. Ka­ko je „Po­li­ti­ci" ne­zva­nič­no ob­ja­šnje­no, ru­še­njem ku­ća u uli­ci Ma­ti­je Kor­vi­na omo­gu­ća­va se po­ste­pe­ni ar­hi­tek­ton­ski pre­laz od ni­skih obje­ka­ta u Ma­ti­je Kor­vi­na ka ovom tr­žnom cen­tru ko­ji bi se pro­te­zao go­to­vo do Grad­ske ku­će.

Iako je ne­spor­no da bi po­me­nu­ti „mul­ti­funk­ci­o­nal­ni obje­kat" za­me­nio broj­ne tro­šne ku­će ko­ji­ma ni­je me­sto u cen­tru, osta­je pi­ta­nje da li je ova­kva od­lu­ka o ru­še­nju u uli­ci ko­ja je pre­po­zna­ta kao am­bi­jen­tal­na vred­nost do­ne­ta na in­si­sti­ra­nje in­ve­sti­to­ra, ili je to auto­no­man stav struč­nja­ka u za­šti­ti spo­me­ni­ka kul­tu­re i ur­ba­ni­sta.

Ge­za Vaš, di­rek­tor Me­đu­op­štin­skog za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re, ka­že za „Po­li­ti­ku" da je pi­ta­nje do­kle ču­va­ti ne­ke gra­đe­vi­ne a da one ne pred­sta­vlja­ju koč­ni­cu raz­vo­ju, te­melj­no pi­ta­nje u za­šti­ti.

- In­ve­sti­to­ri su oni ko­ji su gra­di­li grad, i ko­ji ga sa­da gra­de i ne­ma ni­če­ga ne­le­gal­nog u to­me da in­ve­sti­to­ri su­ge­ri­šu od­re­đe­na re­še­nja ur­ba­ni­sti­ma. Mi ni­smo od­u­sta­li od oču­va­nja i za­šti­te ar­hi­tek­ton­skih vred­no­sti, ali tre­ba uva­ži­ti i re­al­nost, a ona je da­nas oli­če­na u zah­te­vi­ma za grad­nju šo­ping mo­lo­va ko­ji su is­pla­ti­vi i sa­vre­me­ni - ka­že Vaš.

Me­đu oni­ma ko­ji ne po­dr­ža­va­ju ova­kav stav je i ar­hi­tek­ta dr Ivan He­ge­diš, pro­fe­sor na Gra­đe­vin­skom fa­kul­te­tu u Su­bo­ti­ci, ko­ji sma­tra da ovo pi­ta­nje vi­še ne­ma ve­ze sa stru­kom, već je pi­ta­nje mo­ći i in­te­re­sa.

- Mi ne­ma­mo do­sled­nu po­li­ti­ku iz­grad­nje gra­da, nje­go­ve vi­zi­je o to­me ka­ko bi tre­ba­lo da iz­gle­da za re­ci­mo 50 go­di­na. Zbog to­ga nam se do­ga­đa da sva­ka grad­nja u cen­tru po­sta­je pi­ta­nje u ko­me se pre­la­ma po­li­tič­ka i eko­nom­ska moć po­je­di­na­ca. To zna­či da se gra­di na osno­vu pri­ti­sa­ka, a on­da je to ur­ba­ni­stič­ki ha­os ko­ji sa­da ima­mo. Ne­sta­ju ma­la fi­na ostrv­ca na­še gra­di­telj­ske pro­šlo­sti jer je in­ve­sti­to­ri­ma sku­po i te­ško da ra­de na oču­va­nju obje­ka­ta, a po­li­ti­ča­ri­ma ni­je u in­te­re­su da im se su­prot­sta­ve - ka­že He­ge­diš za „Po­li­ti­ku".