Pozorišne premijere: Grupno, do izlečenja
Terapija, po tekstu Kristofera Djuranga, režija Olivera Đorđević, Pozorište „Deže Kostolanji", Subotica
"A sad nešto sasvim drugačije!", komotno bi mogao da bude podnaslov ili najava nove predstave glumaca okupljenih oko pozorišta "Deže Kostolanji" u Subotici, koje je ovaj put vodila Olivera Đorđević, a ne Andraš Urban, kako je to već uobičajeno i gotovo opšte poznato.
Samo, "Terapija" i pored svoje žanrovske specifičnosti (komedija) u opusu subotičkog pozorišta u Harambašićevoj, i dalje nosi Urbanov impuls koji je zaiskrio još u predstavi "Urbi et orbi" - snažnu prisutnost u aktuelnom, stvarnom, životnom, istinitom... Iako predstavu otvara interna šala da glumci i glumice ovaj put neće da se obnažuju, oni to zapravo i te kako rade, jer bez toga u visokim dozama, očigledno nema ni velikog efekta.
Ono što se pod Urbanovom rediteljskom palicom sad već uredno radi - "postepeno napušta komad" - Olja Đorđević je sprovela "još" radikalnije, "terajući" aktere da ne samo napuste komad, nego i brojne druge teatarske konvencije, odvodeći "Terapiju" u jedan skoro cirkuski manir. Djurangova klasično američki plošna komična tematizacija ljubavnih odnosa u vreme ravnopravnih "bi", "homo", "lezbo" i "hetero" seksualnih tendencija, poput neke karaoke matrice služi da predstava preraste u urnebesnu i pozorišno inteligentno raspojasanu priču, medli o sukobu polova, odnosno pravom malom ratu, kako se to muškarcu i ženi u potrazi za onim pravim/ pravom najčešće čini. U potrazi u kojoj su dozvoljena (i pogrešna) sva sredstva s indikacijama koje su istovremeno i kontraindikacije.
Šest glumaca, šest vešto intimiziranih "ispovesti", šest maestralno karikiranih likova koji uglavnom fizičkom ekspresijom probijaju granice očekivanog. Koliko god da je često u pozorištima na repertoar postavljeno jedno delo koje osim lekovitih, humorističnih, i nema nekih većih pretenzija, toliko je i retko cilj postignut. Čovek se jednostavno, ne može stalno smejati istim fazonima, istim manirima pri izvedbi, istim piscima (uglavnom iz prošlog ili pretprošlog veka)... "Deže Kostolanji" vraća nadu ili, bar, nudi izuzetak i svetao primer kako i koliko jedna predstava može da oraspoloži i realno zaoštrenu situaciju (slučaj ljubavna veza) otupi i učini pomirujućom.
I nekako uvek na kraju, ali kao apsolutni prvaci, nižu se fantastično komični Imre-Elek Mikeš/ godinu u vezi, luda, ali baš luda doktorka Marte Bereš/ ne zna da li je u vezi i njen još luđi partner i kolega doktor Čabe Ralbovskog/ nije u vezi - slobodan, iznenađujuće rafinirani gej Arpada Mesaroša (dve i po godine u vezi) i šarmantni konferansije Gabora Mesaroša/ nije u vezi. Andrea Erdelj/ it's complicated se izdvaja zato što, "jadna", zbog uloge strejt devojke nije mogla toliko da šmira, ali, verujte, ništa joj nije falilo, naprotiv, ona je bila ženski prototip par ekselans!
