Porodice strepe da ih banke ne isele na ulicu
Subotica - Više od 90 porodica u zgradama u Ulici Zrinjskog i Frankopana broj 1 i na Trgu Komora i Jakaba strepi od mogućnosti da ih banke isele na ulicu, iako su svi platili svoje stanove. U poslednjih godinu dana više puta obraćali su se na razne adrese, a pre nekoliko dana ponovo su pisma uputili od Gradske uprave do tužilaštva u nadi da će ih neko saslušati i pokušati da im pomogne.
Problemi stanara nastali su krajem prošle godine kada je preduzeće „Panongrad", koje je podiglo ove zgrade u centru Subotice, otišlo u stečaj. Tada se nad stanarima otvorila provalija zvana hipoteka koja je pretila da „proguta" njihovo vlasništvo nad stanovima. Ispostavilo se da je u isto vreme kada su oni kupovali stanove u izgradnji od 2006. godine „Panongrad" na gradilište stavljao hipoteku. Prema podacima sa suda, tokom stečajnog postupka utvrđeno je da je Komercijalna banka u nekoliko navrata stavljala hipoteku na gradilište, i to za kredit u iznosu od oko milion evra. Na susednu lamelu Ce hipoteku je stavila Kredi agrikol banka za iznos od oko pola miliona evra.
Stečajni upravnik Pavle Gros, kako je „Politici" objašnjeno na sudu, nije prihvatio postojanje hipoteke, ali je priznao dug „Panongrada u stečaju" prema ovim bankama. Istovremeno, stanovi su izuzeti iz stečajne mase „Panongrada" pa upućeni uveravaju da stanari ne treba da brinu da će ostati bez stanova. Jedino im ostaje da čekaju da se proda imovina preduzeća u stečaju i od njih namiri potraživanje banaka. Ipak, nema odgovora na pitanje kako je bilo moguće da banke u više navrata stavljaju hipoteku na gradilište, a da se u isto vreme prodaju stanovi budućim vlasnicima.
Nevolje sa vlasništvom nisu jedine koje muče stanare, ono što im zadaje probleme jeste i nesolidna gradnja pa su od „Panongrada u stečaju" tražili da ispravi čitav niz ozbiljnih zamerki. Tako se u podužem dokumentovanom pismu koje potpisuju predsednici skupština stanara Dušan Banjeglav i Danica Krnajski-Jović navodi da na tavanu nije obezbeđeno ventilisanje krova, da nisu završeni ventilacioni odvodi, te proseci kroz krov nisu pokriveni što dovodi do toga da u krov upada kiša i sneg, da je drvenu konstrukciju krova zbog svega toga počela da hvata buđ i da truli. Osim toga, kanalizacioni sistem zgrade „prikačen" je, i to izgleda nedovoljno čvrsto, za plafon garaže za automobile i samo ove godine kanalizacione cevi, otežale od atmosferskih voda, tri puta su se otkačile i otpadnom vodom poplavljivale podrum. Grejna tela ne odgovaraju potrebama stanova, a u celoj zgradi ne postoji protivpožarni aparat, niti hidrantsko crevo. Zbog svega toga stanari traže objašnjenje kako je ovako izgrađena zgrada mogla da dobije upotrebnu dozvolu i prođe tehnički prijem.
Zoran Ćopić, šef Odseka za građevinarstvo u Gradskoj upravi, kaže da po zakonu postoji garantni rok od dve do pet godina u toku kojeg investitor treba da otkloni kvarove.
- Ova zgrada nije uobičajen primer gradnje u Subotici, jer i pored pojedinačnih propusta ovde se radi mnogo kvalitetnije. Međutim, komisija za tehnički prijem je konstatovala da je zgrada urađena po projektu i u skladu sa dokumentacijom. Nije realan zahtev stanara da ponovimo tehnički prijem, jer je to pravosnažno rešenje. Po zakonu postoji i postupak primopredaje stana od investitora i ne znam da li su stanari to koristili - kaže za „Politiku" Zoran Ćopić.
