Porodica Stambolić čuva vaskršnje običaje
Koliko god da je su običaji važni, za Stamboliće je najvažnije da svojim sinovima prenesu iskonski značaj praznika i da ga praznuju na crkveni način.
- Važno nam je da ispratimo bogosluženja koja su posebno lepa i potresna na Veliki petak jer kroz taj godišnji ciklus bogosluženja mi pratimo ceo Hristov život i na kraju stradanje i vaskrsenje – jasan je Sava. - Kao pravoslavni hrišćani dužni smo da svedočimo o veri i predstavimo svo bogatstvo naše tradicije. Naravno, kao i svi ljudi, tokom prazničnih dana dolazimo u iskušenje, desi se da budemo nervozni, imamo težak dan na poslu... Ali to nije suština, već da se stalno trudimo da budemo dostojni hrišćanske žrtve i iskrene vere.
Najvećem hrišćanskom prazniku prethodio je 40-dnevni Veliki post i farbanje jaja na Veliki petak.
- Način na koji smo mi odrasli trudimo se da prenesemo na našu malu porodicu. Da ispoštujemo sve što su tradicionalni, srpski običaji. Sa malom decom je teško da se uvek isprati liturgijska praksa koja podrazumeva puno bogosluženja, ali se trudimo da ih posetimo koliko god je moguće – dodaje Isidora Ana. – Trudim se da Konstantinu, našem četvorogodišnjaku, prenesem sve ozbiljne priče i poruke, nekada ličnim primerom a nekada tako što ih predstavim na bajkovit način da bi mogao da ih upije. Kasnije će shvatiti bolje i mi ćemo nadgrađivati priču, ali on i sada ima osnovna znanja o Vaskrsu. Na Veliki petak smo bili na iznošenju plaštanice i to je za njega bilo nešto posebno.
Uoči Vaskrsa, Stambolići su porodično bili na ponoćnoj liturgiji u crkvi na Kelebiji, najsevernijoj pravoslavnoj crkvi u Srbiji. Na bogosluženju je bio i šestomesečni Đorđe, kršten pre dve nedelje u manastiru Kovilj.
- U crkvu se uvek ide u svečanoj odeći, jer je ovo najsvečaniji i najvažniji dan u godini, i mi već godinama idemo na Kelebiju, išli smo još dok crkva nije bila izgrađena. Posle liturgije se pričešćujemo – dodaje Isidora. - Deca čekaju zeku za poklonima, što možda nije tradicionalno srpski običaj, ali je lep i veseo. Na trpezi su jaja, kuvana šunka, to je takođe uticaj vojvođanske sredine u kojoj svi lepo živimo. Običaji su isprepleteni i zato imamo lepezu prelepih običaja. Naravno, tu je uvek jagnjetina koja ima svoju simboliku. Posle ručka posećujemo porodice.
Stambolići dodaju da se ne opterećuju puno domaćinskim stvarma jer je najvažnije porodično zajedništvo i bogosluženja.
- Sve ostalo je nadogradnja radosti koju Vaskrs donosi. Važno je da se malim koracima trudimo da očuvamo tradiciju, ne mora uvek svaki element da se ispoštuje, ali je najvažnije da se ode u crkvu jer je to suština praznika. Sve ostale običaje treba praktikovati onoliko koliko nam prija i koliko smo u mogućnosti – poručuju Sava i Isidora Ana. – Treba da se trudimo da svake godine istrajemo u tome. Mladi ne treba sebi da postavljaju preteške zadatke, već da se slavi suština praznika i da probaju da osete istinsku radost Vaskrsenja i svakog drugog praznika. S obzirom da Vaskrsu prethodi post, koji nije samo uzdržavanje od hrane, već molitva i dobra, bogougodna dela, pozivamo sve sugrađane da pošalju sms poruku za humanitarnu organizaciju „Svi za Kosmet“ ili „Srbi za Srbe“ i tako pomognu našim ljudima koji žive u teškim uslovima, da im bar malo svi zajedno ulepšamo ovaj veliki praznik.
