Poljoprivrednici traže smanjenje poreza i naknada
- U ovom trenutku, u prvoj zoni porez se plaća oko 3.300 dinara po hektaru poljoprivrednog zemljišta, a naknada za odvodnjavanje skoro 2.000 dinara, pa samo na to dajemo više od 5.000 dinara po hektaru. Zahtevamo da se porez umanji za 50 odsto. Pojedine lokalne samouprave u Srbiji su taj porez i ukinule, a sa druge strane visina ove naknade u Subotici je među najvišima u zemlji, iako su kvalitet zemljišta i visina godišnjeg roda, daleko od najpozitivnijih primera u zemlji – rekao je Miroslav Kiš iz Udruženja poljoprivrednika Subotica.
Predrag Kujundžić iz Udruženja seljaka Stari Žednik, dodao je da su nadležnom ministarstvu i subotičkoj lokalnoj samoupravi poslati zahtevi da se ukine naknada za odvodnjavanje.
- Neprimereno je da uopšte postoji ova naknada, jer mi imamo manjka vode, a ne viška, tako da nema šta da se odvodnjava – naglasio je Kujundžić.
Miroslav Kiš je podsetio i da je 31. mart zakonski rok da se donese godišnji program izdavanja poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu.
- Očekujem da će se sevo zemljište naći u programu, kako ono koje je svakako na raspolaganju, tako i građevinsko zemljište koje pojedinci godinama bespravno koriste kao poljoprivredno, tako i zemljište koje nezakonito koriste crkve. Tako će koristi imati i grad, od naknada za rentu koje gazdinstva plaćaju, kao i proizvođači, koji će imati više zemlje na raspolaganju. Isto tako, očekujemo i da se na terenu vidi gde ide novac od plaćanja zakupa, kako na vetrozaštitnim pojasevima, tako i na atarskim putevima – istakao je Kiš.
Šimon Ostrogonac, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu, je izjavio da je gradonačelnik nadležnim službama već dao nalog da se preispita visina poreza na poljoprivredno zemljište, te da očekuje njegovo umanjenje.
- Što se tiče odvodnjavanja, i ja se slažem sa zahtevima poljoprivrednika, i mi smo već poslali dopis pokrajini u kojem navodimo da nije u redu da se na severu Bačke plaća 2.000 dinara po hektaru odvodnjavanje, kada ovde uopšte nema viška vode. Kada je godišnji program u pitanju, moram priznati da gotovo da ne postoji mogućnost da se on završi do 31. marta, iz prostog razloga što je bilo dosta kašnjenja u naplati zakupa, a 170 gazdinstava još uvek nije dostavilo finansijske garancije za ranije izlicitarno zemljište, pa dok se taj proces ne završi, mi ne možemo da počnemo sa izradom novog programa. Meni je jasno kakva je situacija u ovoj branši, i da mnogi od proizvođača imaju finansijskih problema, ali su nama zbog toga vezane ruke kada je u pitanju izrada programa – zaključio je Ostrogonac.
