Polivači u Bajmoku na Vodeni ponedeljak
Momci, njih petorica David i Ilija Ušumović, Nemanja Kovačić, Vlado Borović i Alen Palfi, obučeni u svečanu narodnu nošnju, u okićenim fijakerima sa vrancima i čilašima, praćeni tamburašima, obilazili su kuće i vodom iz bunara polivali simpatije i potencijalne udavače.
Mladići su obišli porodice Benčik, Kolar i Bešlić, gde su polili osam cura, takođe obučenih u narodnu bunjevačku nošnju. Potom su posetili i nane u Gerontološkom klubu, od kojih su ovaj običaj naučili.
- Faljen Isus domaćini. Primate li polivače, čuli smo da kod vas ima lepih cura – probio je led najhrabriji među polivačima i dao znak ostalim polivačima da mu se pridruže.
Istog trenutka počinje vriska i cika. A cure kao cure. Beže u avliju, niz ulicu, ali je svakoj milo da je polivač sustigne i polije ledenom vodom iz bunara.
- Bežimo da bi bilo zanimljivije, da ne dozvolimo tako lako da nas uhvate – otkriva Emina Mihaljević. - Kad nas ipak uhvate i poliju vodom, mi ih kitimo cvećem i darujemo šarenim jajima i pomorandžama. Među polivačima ovoga puta nije bilo moje simpatije, ali verujem da će doći.
Običaj polivanja na Vodeni ponedeljak je izvorno bunjevački, koji se kasnije proširio među katoličkim življem na ovim prostorima.
- Ima više verovanja o poreklu praznika, a jedno je da se u stara vremena na ovaj dan osveštavao bunar i polivanjem bunarskom vodom svi su se prali od greha. To je praznik koji neizostavno prati obilje mladalačkog smeha, pesme i igre, a naravno i ljubavi - podseća Branko Pokornić, predsednik Bunjevačkog kulturnog centra u Bajmoku, koji se već deceniju i po brine da se ovaj lep običaj ne zatomi. - Nekada je to bila prilika za udvaranje, da momak proveri svoje šanse, jer na taj dan niko se od kuće ne odbija. Sa druge strane, što je devojka imala više polivača i mokrih haljina, toliko je njena „vrednost“ kako udavače bila veća.
