• Pregleda: 4696

Počela kontrola uzurpirane državne zemlje

Na prošlonedeljnoj Skupštini Grada usvojen je Godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, a osnovana je i petočlana radna grupa sa zadatkom da kontroliše da li je državno zemljište, koje nije izdato u zakup, uzurpirano. U subotičkom ataru, takvih površina je skoro 2000 hektara, a uzurpator treba da plati zakup u proseku 600 evra po hektaru, ukoliko želi da skine posejane kulture.
Počela kontrola uzurpirane državne zemlje

U Subotici je 2017. godine više od 40 hektara državne zemlje bilo uzurpirano, ti usevi su skinuti i prodati, a dobijena sredstva slila su se u budžet Grada. Prošle godine, godišnji program je usvojen u oktobru, te je za kontrolu uzurpatora bilo kasno, jer je poljoprivredna godina bila gotova. Ove godine biće dovoljno vremena da se uradi kontrola, jer je program usvojen na vreme, napominje Šimon Ostrogonac, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu.

- To su većinom peskovite površine, severno od Subotice na granici sa Mađarskom, od Tavankuta do Bačkih Vinograda. To su nekadašnji voćnjaci, a danas su na tim površinama delimično zastareli voćnaci ili su delimično već zarasli u korov. Ako se pita koliko je zemlje u Subotici koja nije data u zakup, ima oko 2.000 hektara svake godine - kaže Ostrogonac.

Među uzurpiranim površinama ima i onih u privatnom vlasništvu koje nikad nisu konvertovane, pa se i dalje vode pod državnom zemljom, ali i sitnih parcela pored auto-puta i „ipsilon“ kraka.

- To su parcele gde ponajviše ima državnog zemljišta koja je uzurpirana. Naravno, većinom su to komšije koje pored tih parcela imaju zemlje, pa misle da se to može obraditi bez ikakvog prava - dodaje Ostrogonac.

Poljočuvari su već obišli parcele i utvrdili da li je na njima nešto zasejano ili su u parlogu. Usevi na uzurpiranim površinama biće skinuti, osim ako se ne javi onaj koji ih je zasejao i plati zakup. To se u praksi uglavnom ne dešava, jer uzurpator plaća trostruki iznos zakupa i može da dobije tri godine pasivnog statusa ukoliko se utvrdi da je to uradio namerno.

Procenjuje se da je bespravno zasejano od 10 do 20 hektara, a dobar deo državne zemlje je pod parlogom, skoro 90 odsto peskovitih površina.

- Granični pojas od Tavankuta, gde imamo više od 100 hektara državnog zemljišta, većina stoji u parlogu, zatim Tresetište, Kelebija, na Paliću oko podruma, Hajdukovo, peskovite površine pored granice i  Bački Vinogradi - ističe Ostrogonac. 

U subotičkom ataru postoji 12.000 hektara državne zemlje koja se koristi kao poljoprivredno zemljište, a u planu lokalne samouprave je pronalazak rešenja za peskovite površine pod parlogom koje bi se mogle izdati u dugoročni zakup od 20 do 30 godina. Iako je prema preporuci Ministarstva zakup dugo bio moguć samo na period od jedne godine, stočari će od ove godine moći dobiti zemlju na period od jedne do osam godina.

Izvor: TV Subotica

povezane teme

5
Pajo Odgovori
Prijavio bo i ja grad da koristi moju parcelu. Čak ga je pre imenovao u ulicu kojoj sam po katastru ja 100% vlasnik.
Vesko Odgovori
Da vratite bivsim vlasnicoma kojima to odavno pripada, manje bi povrsina bilo pod parlogom.
pista Odgovori
mogli bi ste poceli i sa kontrolom uzurpirane privatne imovine koja je podrzavljena... oduzeta kuca, plac, vinograd danas na njima stambeni objekti i nekoliko ulica. Bre...
DJuro Odgovori
Cuj koje su ovo budale .Kaze ako se utvrdi da je doticni , namerno zasadio opstinsku parcelu.A ne, covek uzeo traktor pa uzorao desetak hektara,i pasejao ,zeznu se tip. Malo morgen. Kazne su previse male , u tome je caka i ocigledno, po ovakvim diletantskim stavovima nadleznih upitanju je neka ozbiljna korupcija .
Uvek u pravu Odgovori
Čim se završi kontrola uzurpirane državne zemlje sledi kontrola onoga što država uzurpirala narodu. Pošteno.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.