Počasni jubilej, 120 godina od subotičkog tramvaja

Prvobitna ideja bila je da se između Subotice i Palića izgradi "konjska železnica", odnosno tramvaj na konjsku vuču, ali je zahvaljujući tadašnjem gradonačelniku, Lazaru Mamužiću, i glavnom gradskom arhitekti, Titusu Mačkoviću, Gradsko veće 1893. odobrilo da tramvaj bude na električni pogon.

Nakon višegodišnjih priprema, subotički električni tramvaj krenuo je na svoju prvu vožnju, 7. septembra 1897. godine. Na dan svečanog otvaranja, priređen je veliki banket na Paliću, a svi gosti su došli tramvajem, koji je bio ukrašen zelenilom i cvećem. Vožnja od Subotice trajala je 30 minuta.

Rad subotičkog tramvaja obeležili su usponi i padovi, a kako su godine odmicale, saobraćao je i izmenjenim trasama. Pruga na Paliću produžena je 1921. godine do štranda, naredne godine do Bolnice, a potom i do Aleksandrova. Ubrzo tramvaj više nije išao Korzom, nego je saobraćao Štrosmajerovom ulicom.

Prema podacima o eksploataciji i razvoju tramvaja u zemlji iz 1933. godine, Subotica je bio jedan od devet gradova koji je ima tramvaj. Osim našeg grada, tramvaje su mali još Beograd, Zagreb, Novi Sad, Ljubljana, Sarajevo, Dubrovnik i Osijek. Najviše putnika imao je Beograd, dok ih je najmanje bilo u našem gradu.

Međutim, mali broj putnika, nije bio razlog njegovog ukidanja. Do Drugog svetskog rata vozila su se aktuelno obnavljala, ali zbog problema sa prugom koja nije najbolje održavana, bila su česta iskliznuća. Takođe, preduzeće u čijoj nadležnosti su bili tramvaji, 1962. godine menja ime u "Gradsko saobraćajno preduzeće". Od tada, u istom preduzeću, tramvaju, simbolu zastarelosti, konkurišu autobusi, vesnik novog vremena. Novac, koji je bio namenjen za kompletnu rekonstrukciju tramvaja, usmerava se u jednom trenutku na kupovinu autobusa, te je bilo samo pitanje vremena kada će tramvaju doći kraj.

Zbog sve većih pritisaka da se uvede gradski autobuski saobraćaj, kao i zbog probijanja E5 puta kroz grad, tramvaj je sišao sa scene 2. aprila 1974. godine, kada je krenuo na poslednju vožnju. Već u leto iste godine, na brzinu su vađene šine, dok je većina tramvajskih kola prodata u staro gvožđe ili je služila u voćnjacima i vinogradima kao vikendica.

Jedino što je ostalo kao podsetnik, da je nekada davno našim gradom prolazio tramvaj, jesu dvoja kola, koja su svoje mesto pronašla u centru grada, među sugrađanima poznata po nazivu "kod tramvaja". U njegovim "prostorijama" danas se nalaze Stari Eko taksi, kao i radionica za izradu ključeva i fotokopiranje.