Otkriveni „tuneli” ispod Subotice prilikom izgradnje vodovoda

Radnici „Graditelja NS“ su 24. avgusta, prokopavajući rov za postavljanje vodovodne instalacije, u blizini „Sunčanog sata“, ukoso od OTP Banke, našli od cigala zidani kanal jajastog oblika, čije su dimenzije, kako se procenjuje, oko 2,5 metra visina i 1,5 metar širina. On dolazi od Korzoa i nastavlja se, po svemu sudeći, sa malim skretanjem pored Gradske kuće prema ulici Petra Drapšina. Izvesno je, kažu u „Vodovodu i kanalizaciji“, da nije u funkciji kao kanalizacija, a da je jedan manji priključak na njega, kod bivšeg „Drastora“, odsečen od velikog kanala. U njemu, dakle, nema vode, ili veoma malo na dnu.

I ovaj, kao i sličan kanal samo nešto manjih dimenzija u ulici Matije Gupca, koji su graditelji u međuvremenu već zatrpali, uprkos starosti u veoma su dobrom stanju, tako da su u Matije Gupca jedva uspeli teškim mašinama da mu probiju svod.

„Na trasi polaganja vodovoda od ulice Braće Radić prema Franjevačkoj crkvi bio je jedan „Toplanin“ vod koji je trebalo ukloniti, a onda su izvođači javili da su naišli na problem, kanal koji se mora pogledati da se sanira ako je oštećen.  Ovde postoji jedan šaht koji spaja dva priključka, a njihova veza s tim kanalom je zatrpana. Naša ekipa je inspekt-kamerom za ispitivanje kanalizacije snimila ovaj objekat“, kaže inženjer Goran Mijatović, rukovodilac na realizaciji projekta kapitalnih investicija.

Kao i svaki grad, Subotica ima svoje urbane legende, a jedna od njih su podzemni prolazi koji se, kao mreža, prostiru gotovo ispod čitavog centra a često vode i van grada. Subotica je pre izgradnje zidanih kanala u 19.veku imala otvorene kanale, koji su prikupljali atmosfersku i otpadnu vodu i preko Mlake, koja je počinjala kod Glavne pošte, odvodili u Palić. Istoričar Geza Vaš, koji se takođe zainteresovao za otkriće, rekao nam je da bi u pitanju mogli da budu kanali koji su 80-ih godina 19. veka zidani da bi odveli vodu iz Rogine bare, prostora i sadašnjeg parka ispred Železničke stanice, radi njenog isušivanja, ali da bi to trebalo utvrditi na osnovu vrste cigala od kojih su građeni.

Ono što je neobično i što uveliko daje osnova pričama o „tunelima“ jeste da nema, barem ne poznatih i objavljenih, podataka o ovim zaista velikim građevinskim zahvatima koji su u drugoj polovini 19. veka (ako je u pitanju ovaj istorijski period), sprovođeni u Subotici. Da li ima odluka o gradnji, zapisnika, proračuna, projekata, da li je zabeleženo šta je i kada rađeno, ko su bili graditelji – a s obzirom da je u pitanju 19. vek, sve bi to moralo da postoji?

I tada, a i ranije, u 18. veku, Subotica je patila od nestašice ogrevnog drveta, koje je bilo neophodno radi pečenja cigle, dok imajući u vidu velike dimenzije i dužinu kanala, njihova količina je morala da bude grandiozna, a samim tim i radovi u središtu grada. Kako je obezbeđeno drvo, ko je pekao ciglu, koliko je radnika moralo da bude angažovano na zidanju, ko su bili inženjeri i projektanti?

Najzad, možda i najvažnije pitanje: zašto su Subotici, koja je u to vreme još uvek bila varošica, bili potrebni kanali ovako velikih dimenzija? I to ne samo ovaj, čije je postojanje sada potvrđeno, nego i još bar nekoliko pravaca o kojima se priča?  Na primer, o kanalu koji od ulice Đerđa Dože, blizu Dudove šume, vodi ispod sadašnje Mlečne pijace prema centru. Sada pokojni inženjer Miroslav Bašić Palković, koji je bio prilično visok, rekao je da je bez saginjanja prošao ispod pijace i da je kanal bio suv.

O kanalu ispod Korzoa za sada postoji kraći video-zapis do kojeg smo došli i sa kojeg smo uspeli da izdvojimo snimak na kojem se može naslutiti njegova veličina, a s obzirom da su zaposleni iz Javnog komunalnog preduzeća koji su imali priliku da pogledaju unutrašnjost kanala trenutno na godišnjem odmoru, nastojaćemo da sa „Vodovodom i kanalizacijom“ i uz učešće istoričara, uskoro saznamo nešto detaljnije o ovom objektu.

Centar grada je neistražen!

Da je centar Subotice, uprkos izgrađenosti, još uvek velika nepoznanica što se tiče onoga što se nalazi pod zemljom, potvrdio nam je pre nekoliko godina u razgovoru arheolog Peter Ric:

„Moram da kažem da je prostor grada zaista neistražen i predstavlja pravu nepoznanicu za arheologe, a jedna prilika je propuštena kada je pravljen parking ispred sadašnjeg Otvorenog univerziteta, jer nas čak nisu ni obavestili o radovima, mada je reč o prostoru čije istraživanje bi sigurno mnogo toga moglo da kaže“, rekao je Ric.

Što se tiče dovođenja priča o tunelima u vezu sa Franjevačkom crkvom, odnosno nekadašnjom tvrđavom, arheolog smatra da je ona bila za to vreme mala fortifikacija, ali je siguran da je imala bar jedan tajni izlaz za slučaj opasnosti!