Ostali bez zemlje i prava na žalbu
Pošto je žalbeni rok već prošao, a u lokalnim medijima je saopšteno da je nadležna gradska komisija već sačinila program izdavanja ovog zemljišta, bez ovih 18 stočara, oni su ostali bez zemlje koju su rentirali u prethodne tri godine, a time i bez mogućnosti da hrane stoku.
- Kada sam zvao Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, da tražim obrazloženje, rečeno mi je da smo trebali podneti žalbu u datom roku. Međutim, kako da se žalim kada nismo ni znali da smo odbijeni. Na šta da se žalim, nikada nam nikakvo obrazloženje nije poslato. U septembru prošle godine smo predali zahtev. Za 10 meseci nam niko ništa nije odgovorio, a onda na radiju čujem da smo odbijeni i da je zemlja već raspodeljena. Usmeno su mi, u Ministarstvu, rekli, da dokumentacija nije potpuna i da nismo podneli žalbu u roku, te da su im ruke vezane. Predali smo istu dokumentaciju kao i 2010. godine, kada smo bez problema dobili zemlju, a sada nas bez obrazloženja odbijaju - kaže stočar Ladislav Guljaš.
On je izrazio ogorčenje jer je „očigledno da su bez zemlje ostali najmanji stočari, koji nisu imali nikakve veze u raznim službama i udruženjima". Isto tako, pogađa ga i to što nijedna nadležna komisija, koja je trebala da da saglasnost na dobijanje zemlje po pravu prečeg zakupa, nije izlazila na teren, da se uveri u stvarno stanje stvari.
- U više slučajeva se dešavalo da je neko, prilikom predavanja dokumentacije, kupovao po 50-ak bikova, potom dobio zemlju po izuzetno povoljnim uslovima, prodavao bikove i onda istu zemlju izdavao u podzakup po većim cenama. Sa druge strane, veliki broj onih kojima je stočarstvo, odnosno prodaja mleka, osnovni i jedini izvor prihoda, ostali su bez zemlje i sredstava za život - dodaje Guljaš.
Bikovčanka A. K., čije su ime i adresa poznati redakciji, ostala je bez 20 hektara zemlje koju je koristila u prethodne tri godine, i sada je prinuđena da proda krave i raskine ugovor o isporuci mleka sa „Mlekarom Subotica".
- Suprug je ratni vojni invalid i živimo sa dvoje male dece. Ovo nam je bio jedini izvor prihoda. Kada je sve bilo završeno i kada smo čuli da ostajemo bez zemlje, zvali smo Ministarstvo i rečeno nam je da smo odbijeni jer je farma na njegovom imenu, a krave, gazdinstvo, ugovori i svi krediti na mom imenu. Farma je na njegovom imenu, isključivo jer je to pre nekoliko godina bio uslov da naša deca imaju zdravstveno osiguranje. Da nam je neko u međuvremenu, od kada smo u drugoj polovini prošle godine predali zahtev da i u naredne tri godine obrađujemo istu zemlju na kojoj smo od 2010. godine, rekao da moramo izvršiti preregistraciju, ali nikakav dokumenat nismo dobili. Isteklo je pravo na žalbu i sada ćemo završiti na birou rada, jer smo ostali bez uslova rad - kaže ogorčena A. K.
