Osam godina bez Zorana Đinđića
Navršava se osam godina od ubistva premijera Srbije i lidera Demokratske stranke (DS) Zorana Đinđića, koji je ubijen ispred sedišta Vlade Srbije 12. marta 2003. godine.
Đindić je tog dana u 12,25 časova pogođen metkom iz snajperske puške, u atentatu koji su organizovali pripadnici Jedinice za specijalne operacije i zemunskog klana. Bio je prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije (DOS).
Vlada na čijem je čelu bio izabrana je 25. januara 2001. Za vreme njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi u Srbiji. Đinđićeva vlada se snažno zalagala za saradnju s Haškim tribunalom za ratne zločine i za vreme te vlade uhapšeno je i izručeno tom sudu nekoliko haških optuženika, među kojima je i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević.
U obrazloženju presude za ubistvo premijera, predsedavajuća veća sudija Nata Mesarović rekla je da je najteže saznanje da je predsednika vlade mogla da ubije organizovana, kriminalna, neprijateljska organizacija. "Ubistvo Đinđića je političko ubistvo upereno protiv države u kome je učestvovao kriminalizovani deo JSO i banda Dušana Spasojevića", navela je sudija Mesarović.
U policijskoj akciji "Sablja" uhapšen je (25. marta) atentator na premijera, bivši pomoćnik komandanta JSO Zvezdan Jovanović, njegovi pomagači i još nekoliko pripadnika JSO, kao i većina pripadnika zemunskog klana. Optužnica protiv 44 osobe za učešće u ubistvu premijera Đinđića podignuta je 21. avgusta 2003, a prvi na listi okrivljenih, Milorad Ulemek Legija, predao se srpskim vlastima 2. maja 2004. godine, nedugo posle izbora Vojislava Koštunice za premijera, a nakon 14 meseci skrivanja. Oni su 23. maja 2007. oglašeni krivim i osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.
