Održana premijera predstave „Sirota Mileva iz Bosne u našoj civilizaciji godine 1878.“

Ovo je, inače, prvi put uopšte da je ovaj najstariji dramski tekst na srpskom jeziku čija je autorka žena postavljen na daske koje život znače. Čekala je prva i jedina drama rano preminule spisateljice skoro vek i po da bude izvedena, a da je mogla da je vidi sigurno bi zanemela kako su je izveli članovi obe drame Narodnog pozorišta, deca sa dramske sekcije Dečjeg pozorišta, pripadnici romske zajednice... Na sceni je čak 41 učesnik i ovo je, ne računajući koncerte, prvi put da na njoj zajedno igraju članovi drame na spskom i mađarskom jeziku. Posebno mesto imalo je 12 devojčica, koje su pokazale izvrstan talenat i posvećenost dramskoj umetnosti.  Uz interakciju sa publikom, na trenutak se zaboravljalo da je u pitanju 19. vek, već da se pričao Albine Podgradske događa danas u našem komšiluku.

– Tema kojom se bavi komad je itekako aktuelna. Radnja se dešava nekom vojovđanskom gradu, najverovatnije Subotici ili Somboru, gde je čak i u to vreme bilo izbeglica. Majka i ćerka iz Bosne, bežeći od Turaka toko Bosanskohercegovačkog ustanka,  pokušavaju da se uklope u zajednicu, ali ipak odlučuju da nastave dalje i traže  za utočište drugu sredinu koja će im biti naklonjenija. Ne treba govoriti koliko je ta tema aktuelna i koliko imamo društveno-političkih situacija na koje možemo da je primenimo – objasnila je rediteljka Anđelka Nikolić.

Spisateljica je bila Slovakinja, pisala je na srpskom jeziku, ali je govorila odlično mađarski, romski i, naravno, maternji slovački jezik. Zbog toga je na neki način i prirodno da se izvede na subotičkoj sceni i pred subotičkom publikom „odraslom“ na temeljima KPGT-a Ljubiše Ristića gde je sazvučje različitih jezika bilo uobičajeno. Tako se u predsavi može čuti čak sedam jezika - srpski, mađarski, romski, slovački, bunjevački, nemački i poljski.

- Ona je bila istinski pripadnik multietničke sredine i potrudila se da prikaže različite društvene grupe, bogate i siromašne, ali i pripadnike različitih nacionalnih skupina. Tekst ima izvornu multijezičnost, što je izuzetno retko. To donosi autentičnost i lepotu, ali i utisak o tome koliko je kompleksna situacija. To je bilo izazovno za postavku,  jer publika sve to treba da razume,a da ne bude preterano opterećena prevodom – dalje će naša sagovornica. – Veliki broj likova su žene i deca, što znači da su iz njihove vizure sagledavani problemi o kojima govori. I to je dragoceno, jer u dramskoj književnosti uglavnom gledamo svet očima muškarca, bilo da je autor ili lik.  Komad je politički, ali iz vizure određenih grupa koje nemaju prostor da se oglase u javnom životu.

Zbog aktuelnosti komada, odstupanja od izvornog teksta Albine Podgorske bilo je vrlo malo, a postaviti neko delo prvi put na scenu je bio dodatan izazov.

- Kada imamo tako star komad koji nikada do sada nije izvođen ne možemo a da se ne zapitamo zbog čega je to tako.. Ovde postoji čar novog, odgovornost da se nešto prvi put, al sa velikim zakašnjenjem, predstavi našoj javnosti, a istovremeno i osećanje dužnosti da se predstavi u najboljem svetlu – dodaje rediteljka. - Sve situacije mogu vrlo lako da se interpretiraju sa tačke savremenog života. Prikazano je kako se dete snalazi u školi, kako se njih dve snalaze da prežive, ali i jaz između bogatih koji postaju sve bogatiji i siromašnih... Osim što smo malo osavremenili jezik, izbacili neke arhaizme, izbacili pesme koje ne komuniciraju sa tematikom, sve ostalo je orginalnom ruhu.  

Predstava posle koje su svi izašli puni utisaka i pomešanih osećanja pokazala je da se , nažalost, ništa puno promenilo nije. Ali, ipak, naučila nas je da se postidimo nekih svojih postupaka i da promenimo svoj odnos prema osetljivim grupama ljudi.

Prvo naredno izvođenje ove predstave na daskama scene "jadran" je 26. marta, a ulaznice možete rezervisati onlajn.