Održana poslednja inkluzivna radionica za decu

Oko pedesetoro dece je u prostorijama Udruženja "ZaJedno" učestovalo u poslednjoj inkluzivnoj radionici koja je imala plemeniti cilj. Svako dete je dobilo zadatak da nacrta sliku, koju će potom uramiti i predati kao poklon i uspomenu na više mesečno druženje svom paru.

- Do sada smo se trudili da ih naučimo da smo svi na neki način drugačiji, ali da to ne treba da nam bude prepreka, već da je potrebno da poštujemo i prihvatimo jedni druge tako različite. Pošto nam je ovo poslednja radionica, odlučili smo da svako ponese neku uspomenu sa sobom, da imaju uramljen crtež koji će ih podsećati na ovo zajedničko druženje – rekla je Nina Stojanović, saradnica Udruženja "ZaJedno".

Prva radionica organizovana je kako bi se deca upoznala, a potom je usledila radionica "Pokreta", na kojoj su prelazili poligon i međusobno se pomagali u prevazilaženju prepreka. Treća radionica organizovana je u okviru "Porodičnog dana" na Summer3p festivalu, kada su neki od njih prvi put imali priliku da uživaju u čarima plivanja i kupanja u bazenu.

- Poenta svih radionica je bila inkluzija. Radili smo sa decom iz Prihvatnog centra, decom iz lokalne zajednice i decom sa invaliditetom, koja su članovi našeg Udruženja. Interesovanje je bio veliko, te je u prvoj radionici učestovalo 60-oro dece, a planirali smo oko 40. Iako smo želeli da uključimo decu u uzrastu od četiri do 12 godina, ta granica se stalno pomerala, pa smo imali i tinejdžere od 15 i 16 godina, kao i bebu od nekoliko meseci – oblasnila je Stojanović i dodala je tokom svih radionica jedina poteškoća bila barijera jezika, koju su deca, kako kaže, prevazilazila nogama i rukama i opet se sporazumela.

Vlatko Jovićević, lokalni koordinator Fondacije Ana i Vlade Divac, kaže da projekat podrške lokalnim samoupravama u prevazilaženju migrantske krize traje već godinu dana, te da je podrazumevao mnogo aktivnosti i rada na infrastrukturi.

- U Subotici smo povećali kapacitet Narodne kuhinje sa 1100 na 1400 obroka dnevno, zbog toga što pojedini migranti nisu imali kuvane obroke po nekoliko meseci. Od dodatnih 300 obroka, oko 120 se kuva za migrante, a ostatak je za domicilno stanovništvo. Ideja je da kada pomažemo migrantima, nešto ostane i domicilnom stanovništvu, i to je najbolji način da stanovništvo oseti dobrobiti, a ne samo teškoće prilikom zbrinjavanja migranata - rekao je Jovićević.

Osim toga, cilj projekta je bio i da se ljudima koji su pobegli od rata i razaranja u svojoj zemlji, olakša svakodnevica, ulepša i ispuni vreme koje provode u našem gradu.

- Subotica je specifična po tome što se migranti ovde najmanje zadržavaju, obično po dva-tri dana, jer u grad dolaze oni koji se već nalaze na spisku za prelazak u Mađarsku. Problem je nastao onda kada je Mađarska ograničila broj ulazaka na dnevnom nivou, dok je pre taj broj bio neograničen. Zbog toga smo došli do situacije da svakog dana granicu na Horgošu i Kelebiji može da pređe samo petoro ljudi, te je i period zadržavanja migranata u Subotici produžen na dva do tri meseca. Kroz ovaj projekat, želeli smo da ih animiramo, da im ispunimo vreme koje ovde provode aktivnostima i da ih psihološki rasteretimo - pojasnio je Jovićević i odao veliku zahvalnost sugrađanima, koji su pokazali tolerantnost i prihvatili migrantsku krizu na dostojanstven način.