Komentara: 0
Pregleda: 1015
Foto

Održana panel diskusija na temu pristupa informacijama o zaštiti životne sredine

17.06.2021. u 14:04h
Izvor: Subotica.com
Kako da dođu do informacija o životnoj sredini na lokalnom i nacionalnom nivou, koji su problemi i primeri dobre prakse, kao i šta donose izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, građani su mogli da saznaju na današnjoj panel diskusiji "Zeleni razgovori: Pravo da znam – ali šta? I kako?", koja se održala na Otvorenom univerzitetu Subotica.
Održana panel diskusija na temu pristupa informacijama o zaštiti životne sredine

Regionalni Arhus centar u Subotici postoji već 10 godina, a osnovan je s ciljem da građanima pruži informacije iz oblasti zaštite životne sredine. Kako predočava menadžerka Snježana Mitrović, do sada su imali dobru saradnju sa lokalnom samoupravom i javnim preduzećima, po čemu, kako je istakla, naš grad prednjači u odnosu na ostale u zemlji, kao i da nije bila u situaciji da na neko pitanje ne dobije adekvatan odgovor ili da treba da se pozove na Zakon o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja.

- To je moje iskustvo za 30 godina koliko se bavim ovim poslom i zahvaljujući saradnji danas je u toku sanacija jezera Palić i Ludaš, jednog od najvećih ekoloških problema, i mogu slobodno da kažem da je urađena zahvaljujući saradnji civilnog sektora sa lokalnom samoupravom. Takođe, kroz jedan projekt smo pokrenuli Info-eko centar u sklopu Službe za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, a posle toga je formiran i Info centar koji se i danas nalazi u prizemlju Gradske kuće, proširio se i pruža mnogo više usluga od zaštite životne sredine. Na portalu lokalne samouprave postoji Kontakt centar 024 koji i danas radi, nešto slabijim kapacitetom, ali građani imaju mogućnost da prijave ekološki problem i traže odgovor - kazala je Mitrović, dodajući da bi sada građane trebalo više upoznati s mogućnostima traženja informacija iz ove oblasti. - Prema nacionalnom, četvrtom po redu izveštaju resornog Ministarstva, vidimo da se od 2017. do 2019. godine povećao broj građana koji su tražili informaciju, dok je broj udruženja građana stagnirao. To nam govori da građani teže dolaze do informacija i ne znaju gde da ih traže, za razliku od nevladinog sektora. Smatramo da mediji i udruženja građana koja se bave zaštitom životne sredine moraju dobijati veću podršku, jer su oni produžena ruka javnosti, odnosno, vrlo je teško očekivati od pojedinca da ulazi u sve zakone i traži informaciju, već je to na nama.

Da ima još mnogo prostora za poboljšanje, potvrdio je Igor Jezdimirović, predsednik Inženjera zaštite životne sredine, udruženja koje već 15 godina prati aktivnosti na ovom polju, s naglaskom na oblast upravljanja otpadom. Kako je istakao, to su, pre svega, informacije koje dolaze od državnih institucija, a koje su neretno poprečne, navodeći primer izveštaja Republičkog zavoda za statistiku i Agencije za zaštitu životne sredine za 2019. godinu, čiji podaci se ne slažu u tome koliko otpada je generisano u Srbiji. Takođe, kako je naveo, veliki broj lokalnih samouprava ne dostavlja redovno izveštaje o količinama i sastavu otpada, zbog čega je teško planirati aktivnosti na polju cirkularne ekonomije, kao da ni privatni sektor nije zainteresovan da u javnost izađe s jasnim podacima o tome koliko otpada generiše i na koji način njime upravlja.

- Životna sredina danas dobija na akcentu iz razloga što više nemamo mogućnosti da zatvaramo oči, jer vazduh koji dišemo vrlo često možemo da vidimo, vodu koju pijemo vrlo često ne smemo da natočimo iz česme, a o otpad se saplićemo, da li na površini reka ili zemljištu kojem hodamo. Tako da pitanje životne sredine više nije pitanje s koje strane smo podržani, nego pitanje da li ćemo da nastavimo da živimo u ovoj zemlji, da li hoćemo da ova zemlja bude čista i uredna ili smo se pomirili s tim da je posle prodaje državne svojine, na redu i javna svojina, a posle toga ćemo živeti u svojim kavezima - rekao je Jezdimirović.

Današnja panel diskusija jedan je u nizu razgovora koji se planiraju na ovu, vrlo aktuelnu temu u našoj zemlji, a kako je naglasila Tanja Petrović, izvršna direktorka Mladih istraživača Srbije, koji su organizatori skupa, potrebno je uraditi još mnogo toga da bi došlo do poboljšanja u ovoj oblasti, jer kao država nismo mnogo uznapredovali u merenju, prikupljanju, sistematizaciji i deljenju informacija o tome kakva nam je životna sredina.

- Iskustva su vrlo različita i postoje brojni problemi. Zakon o slobodnom pristupu informacijama postoji već 17 godina, ali je pitanje koliko i kako se primenjuje. Kao društvo nemamo veliku tradiciju demokratskog uključivanja javnosti u procese donošenja odluka, a zakone imamo, ali treba i da ih sprovodimo. Resorne institucije u oblasti zaštite životne sredine imaju različite informacije o istim pitanjima, protok informacija između institucija je takođe problematičan, a tek negde iza dolazi zainteresovani građanin koji traži informaciju i, nažalost, teško je dobija. Nekad su problem kapaciteti, pogotovo kada govorimo o lokalnim samoupravama, u smislu broja zaposlenih na poslovima zaštite životne sredine, jer prilikom planiranja njihovih poslova nije predviđeno da se neko bavi objavljivanjem informacija i odgovoranjem na zahteve po Zakonu o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja - poručila je Petrović.

Panel diskusija je organizovana u okviru projekta "Zeleni inkubator", koji realizuju Mladi istraživači Srbije zajedno sa Beogradskom otvorenom školom i Inženjerima zaštite životne sredine, a uz podršku Evropske unije.

Izvor: Subotica.com
Pogledaj ostale fotografije
Postavljeno pre 5 meseci i 1 nedelju
Komentara: 0
Pregleda: 1015
Povezane teme
životna sredina
Komentara
0
Napiši komentar
Pošalji komentar
Dodaj grafički fajl
(do 20 MB)
    Imaš na raspolaganju 1000 karaktera
    Pravila komentarisanja
    Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.