Komentara: 12
Pregleda: 2713
Foto

Odata počast žrtvama fašističkog terora u Žutoj kući

23.09.2021. u 12:02h
Izvor: Subotica.com
Povodom navršavanja osam decenija otkako je Žuta kuća u Subotici pretvorena u mučilište, danas je minutom ćutanja i polaganjem venca na spomen ploču odata počast žrtvama fašističkog terora u ovoj zloglasnoj zgradi, na inicijativu naše sugrađanke dr Margarete Bašaragin, poverenice Udruženja "Ženske studije i istraživanja" iz Novog Sada.
Odata počast žrtvama fašističkog terora u Žutoj kući

Subotička podružnica Udruženja "Ženske studije i istraživanja" ove godine realizuje projekat pod nazivom "Antifašistkinje Subotice: skojevke, partizanke, AFŽ-ovke", a naša sugrađanka i poverenica Udruženja, dr Margareta Bašaragin, upravo je tokom rada na projektu došla do saznanja da se ove godine u septembru navršava tačno osam decenija otkako je Žuta kuća pretvorena u mučilište, a u kojoj su boravile sve žene čije životne priče istražuje.

Jedna od njih, koja je i sama bila zatočenica, a zove se Magda Simin Bošan, bila je novinarka i književnica i ona je sačinila spisak imena 96 žena koje su 1941. godine ovde bile zatočene. Na tom spisku se nalaze sve žene čije životne priče istražujem i jednostavno sam se osećala prozvanom da skrenem pažnju javnosti na ovaj značajan trenutak - objasnila je dr Bašaragin, razloge i važnost obeležavanja ovog datuma. - Sve žene koje su ovde bile zatvorene, kasnije su osuđene na zatvorske kazne. Dve od njih, Lola Vol i Magda Rac su osuđene na smrt. Lola Vol je obešena zajedno sa svojim partijskim drugovima 18. novembra iste godine, a Magdi Rac je kazna preinačena i ona je ostatak Drugog svetskog rata provela po zatvorima.

Kao jedan od najmučniji trenutaka u procesu istraživanja, dr Bašaragin navodi svedočenje Lili Bek Krmpotić, Subotičanke koja je veoma živo opisala kako su mučenja u Žutoj kući izgledala.

- Nakon toga, moja ideja da se obeleži aktiviranje Žute kuće je bila čvrsta i sasvim spontano sam poželela da odam počast svima njima. Dakle, ovde su bili zatvarani i muškarci i žene svih vera i nacija, samo zato što su bili protiv fašističkog terora, bez obzira da li su bili simpatizeri komunističke partije ili su bili obične osobe koje nisu prihvatale takav teror - kazala je dr Bašaragin, dodajući da su Lili Bek Krmpotić, kao i Edita Hajzler-Špicer imale samo 16 godina kada su uhapšene. - Da li danas možete da zamislite mlade devojke od 16 godina da učestvuju u diverzantskim akcijama? Jedna je imala ulogu u paljenju žita, što je bila direktiva partije u avgustu da se uradi na prostoru čitave Vojvodine, a druga je bacala eksere po Palićkom putu i sipala šećer u rezervoar da bi onesposobila neprijateljska vozila. Zbog toga su obe bile uhapšene i ovde mučene sa svega 16 godina, a same govore da nisu odale nikoga. Obe su završile u maloletničkom zatvoru i na kraju su, srećom, preživele Drugi svetski rat i nastavile svoj život.

Za vreme rata i okupacije, u Žutoj kući je bila smeštena kontraobaveštajna služba Mađarske, podsetio je Dejan Mrkić iz Istorijskog arhiva Subotice, a fašistička vlast je 1941. godine započela masovna hapšenja komunista i skojevaca, te je kroz ovo zloglasno mučilište do 1944. godine, prošlo više stotina naših sugrađana.

- To je bilo jedno odeljenje koje je bilo izvan sudskog i pravnog sistema tadašnje države, tako da je i delovalo vaninstitucijalno, vrlo surovo i brutalno prema onima koji su se smatrali neprijateljima države, a to su tada bili uglavnom komunisti i oni koji su bili protivnici fašističkog režima. Tortura koja je nad njima sprovođena, opisana je prilično opširno u posleratnoj literaturi i to su bila osmišljena mučenja da se ljudima nanese najveći mogući bol i, naravno, mnogi su i podlegli - predočio je Mrkić, ukazujući da bi predmet nekih narednih istraživanja moglo da bude i šta se dešavalo nakon 1944. godine u Žutoj kući. - Naime, tu je i dalje jedno vreme bila policijska uprava i bilo je zatočenika i novog režima. Ko su oni bili i kako su prošli, to bi moglo da bude predmet narednih istraživanja.

Žuta kuća u Subotici je sagrađena krajem 19. veka prema projektu arhitekte Titusa Mačkovića, a njena prvobitna namena je bila da služi za novčani zavod. Danas je ova zgrada spomenik kulture od velikog značaja, u kojoj je smešten Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku.

Izvor: Subotica.com
Pogledaj ostale fotografije
Postavljeno pre 1 mesec i 1 dan
Komentara: 12
Pregleda: 2713
Povezano dešavanje
Povezane teme
žuta kuća
Komentara
0
Napiši komentar
Pošalji komentar
Dodaj grafički fajl
(do 20 MB)
    Imaš na raspolaganju 1000 karaktera
    Pravila komentarisanja
    Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.