Od početka školske godine u subotičkim školama 55 slučajeva vršnjačkog nasilja
Frapantni podaci i sve vidniji porast vršnjačkog nasilja bili su povod da se u OŠ “Kizur Ištvan” organizuje predavanje za roditelje “Bezbednost dece (vršnjačko nasilje, sajberbuling, bezbednost na internetu, trgovina ljudima), koje je održao Centar za nestalu i zlostavljanu decu.
- U poslednje vreme je pojačano nasilje i svo zajedno treba da se zapitamo šta treba da radimo, koje su to mere koje treba da spreče da se nasilje upšte pojavi. Zato želimo da ukažemo na preventivne mere, ali i da se roditelji upoznaju sa posledicama krišćenja interneta i kako da isprate dete da ne bi došlo do problema. Do sada su osnovne i srednje škole na teritoriji Subotice na razne načine borile sa vršnjačkim nasiljem, ali to izmiče kontroli. Potrebno je da svi mi kao društvo damo svoj doprinos da pomognemo deci – poručuje Dejan Anđelović, direktor OŠ “Kizur Ištvan”. - Struktura porodica je različita, socijalno okruženje takođe, prosto prvo je potrebno da se radi na edukaciji prosvetnih radnika i roditelja, škole imaju i vaspitnu ulogu ali da bi se ona sprvela u delo potrebna je pomoć celog društva. Inicijativa ministra da se uvede više pedagoga i psihologa je sjajna i nadam se da će se realizovati. Za decu našeg grada postoji samo jedan dečji psihijatar čije je sedište u Somboru, ali treba da promenimo i pristup da ne idu kod pedagoga i psihologa samo po kazni, već kada im treba podrška i razgovor.
Predavač i osnivač Centra Igor Jurić ističe da je potrebno da se promeni pristup prema deci koja čine nasilje.
- Jedino prevencija može da spreči bilo koje nasilje, a kada je reč o vršnjačkom tu možemo radom da uradimo nešto. Jako je bitno i da se osvrnemo na decu koja čine nasilje, često ih zanemarujemo i odbacujemo iz društva, zaboravljamo da su i oni deca. Moramo da budemo svesni činjenie da su i deca koja čine nasilje na neki način žrtve u svojim okruženjima – smatra Jurić. – Vršnjačko nasilje je prisutno u gotovo svakoj školi. Neki slučajevi,na žalost ili sreću, dospeju do medija i to poprimi drugu dimenziju. Zato je jako bitno kako se o tome piše i izveštava. Ako se odreknemo te dece oni ulaze u tešku depresiju, pokušavaju sicid ili se okreću kriminalu i tako ulazimo u krug u kome nema kraja. Zato je naša poruka da roditelji moraju da oslušnu decu, izgrade sa njima poverenje da bi im rekli problem koji imaju, moramo da im se posvetimo. Bez kontinuiranog rada u porodici, školi, društvu, nema poboljšanja i toga moramo da budemo potpuno svesni.
