Komentara: 21
Pregleda: 4102

Obeleženo 80 godina od deportacije meštana Mišićeva i Rate u logore u Mađarskoj

15.06.2021. u 11:30h
Izvor: Subotica.com
Obeleženo 80 godina od deportacije meštana Mišićeva i Rate u logore u Mađarskoj

Pre tačno osam decenija, tokom mađarske okupacije na samom početku Drugog svetskog rata, oko hiljadu stanovnika Mišićeva i bajmočke Rate, uglavnom solunskih dobrovoljaca koji su ova naselja i osnovali, zajedno sa potomcima odvedeni su u logore Šarvar i Barč.

- Stanovnike Mišićeva, od najmanjeg deteta do staraca od 80 godina, okupili su u dvorištu kuće u centru sela, a sa sobom su mogli da ponesu samo paket koji su mogli da nose na malom prstu. Potom su peške išli do železničke stanice u Bajmoku, gde su ih već čekali Raćani, a voz je krenuo put Sombora. Tamo su priključeni Šantićani i u Somboru stanovnici Rastine - podsetio je Pero Šunjka iz Mišićeva.

Baš na današnji dan, 15. juna 1941. godine, stigli su u logor Barč, a pola godine kasnije prebačeni su u Šarvar.

- Čim su ušli na Ratu ubili su 10 ljudi, a ostali srpski živalj su maltretirali sve dok ih nisu poslali u logore. Pljačkali, tukli, radili šta su hteli - dodao je Drago Lukić sa Rate.

Da se žrtva ovih ljudi nikada ne zaboravi, u Mišićevu i Rati održan je komemorativan skup. Venci su položeni na mestu odakle su u zatočeništvo i stradanje krenuli žitelji ovih mesta. Poštu su odali Bojan Šoralov, načelnik Severnobačkog upravnog okruga, Sava Stambolić, u ime gradonačelnika, predstavnici Mesne zajednice Bajmok, Kola srpskih sestara, kao i Udruženja potomaka i poštovalaca ratnih dobrovoljaca 1912-1918, koje je bilo i domaćin komemorativnog skupa.

- Sećanje, odnosno kultura sećanja, prvi je pojam koji se javlja kada razmišljamo o tim tragičnim danima. Naš narod i država je nisu dovoljno negovali tokom prethodnih decenija. To se danas menja i prisustvo predstavnika Grada i države danas ovde nije stvar dobre volje ili nekakav izuzetak, već sistemsko opredeljenje da se svako srpsko stradanje, svuda gde naš narod živi, uvrsti u redovne komemorativne kalendare svih nivoa vlasti - poručio je Sava Stambolić, dodavši da je već obeleženo stradanje kelebijskih Srba u aprilu 1941, a postavljena je i izložba o jasenovačkom logoru. - Jedinstvo i solidarnost srpskog naroda, bilo je ključno da se više od 3.000 dece spase iz logora u Šarvaru. Plemeniti ljudi iz starih bačkih srpskih porodica nisu dozvolili da njihova braća poreklom iz Bosne, Hercegovine, Like, Banije, Crne Gore, pate i umiru. Vodili su se mišlju Save Tekelije, da nikada ne smemo da dozvolimo da nas pitanje zavičajnog porekla podeli kao Srbe i nesebično su davali sebe. Veliki dr Kosta Hadži iz Novog Sada, dr Miloš Rafajlović iz Subotice, kao uticajni intelektualci sa dobrim vezama, sveštenici poput aleksandrovačkog paroha Staniše Mihajlovića, a svi na čelu sa Episkopom bačkim dr Irinejem Ćirićem spašavali su srpsku decu. To je duh koji danas država i sistemski sledi, boreći se za srpski narod gde god da on živi, a i Grad Subotica će činiti sve da otrgne od zaborava ove velike ljude i njihovu plemenitu akciju.

Stambolić je naglasio i da je treći, važan pojam, prijateljstvo između srpskog i mađarskog naroda.

- Prijateljstvo koje se temelji na poštovanju za žrtve, na delima poput čina Nandora Erdeljija iz Bajmoka, koji je u Šarvar slao hranu i odeću za Srbe ili mađarskih lekara koji su u Subotici, na crkvenom imanju kod Vodice besplatno lečili povratnike iz logora, kao i mnoge komšije koji su branili svoje susede Srbe ili čuvali njihova imanja i vredne stvari do povratka iz logora - dodao je Stambolić.

Mađarska je obeležila dostojno mesto logora u Šarvaru, gde meštani održavaju groblje skoro 1.000 Srba koji su tamo ostavili svoje kosti.

* Fotografije: Igor Predojević

Izvor: Subotica.com
Pogledaj ostale fotografije
Postavljeno pre 1 mesec i 2 nedelje
Komentara: 21
Pregleda: 4102
Povezane teme
mišićevo sava stambolić komemoracija
Komentara
0
Napiši komentar
Pošalji komentar
Dodaj grafički fajl
(do 20 MB)
    Imaš na raspolaganju 1000 karaktera
    Pravila komentarisanja
    Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.