Nakon 365 koraka: Udruženje "Pruži mi ruku" proslavilo godinu dana rada

Udruženje je prešlo važan i težak put od prvih godinu dana, tokom kojih je bilo brojnih izazova, ali i mnogo lepih korisnih stvari, poput aktivnosti koje se organizuju u prostorijama Udruženja (Maksima Gorkog 20).

 - Ti naši prvi razgovori, upoznavanja, sve je bilo stidljivo, pa ne znaju šta da me pitaju, šta da očekuju, da li mogu da im pomognem. Uvek ih ohrabrujem da zovu, jer sam sigurna da će svako naći nešto po svojoj meri.  Sada vidim koliko su se oni promenili, koliko su se neki njihovi osećaji promenili, kako su zadovoljniji, zrače, srećniji su. To mi je najveća nagrada - kaže Sanja Mihajlović, osnivač i predsednik Udruženja "Pruži mi ruku" - Ono što je najlepše, osim što smo dobili neke nove aktivnosti, rodila su se nova prijateljstva između samih porodica, koja do sada nisu postojala, jer se nisu toliko kretali, nisu se otvarali, nije im bilo lako da se sprijatelje, steknu poverenje. Ovde su našli podršku i razumevanje, sada se druže i van udruženja, i drago mi je što sada, ako imaju neki problem više ne zovu mene, nego se i međusobno čuju i jedni drugima pomognu. Vidim da su sada bolje mnoge mame kojima je bilo teško, a nisu imale sa kim da podele. 

PROJEKAT MOJA LEPA MAMA - Prošle godine je uspešno realizovan, budući da se veliki broj salona lepote odazvao da besplatno pruži usluge mama iz Udruženja. Ovogodišnji projekat je tek počeo, te se zainteresovani saloni lepote, frizerski saloni i drugi mogu prijaviti -  Na ideju sam došla tako što sam krenula od sebe, ja sam uvek bila ta mama koja nikad ne bi izdvojila novac za šatiranje, nokte i slično, a znam koliko to može značiti za mentalno zdravlje i samopouzdanje.  

Tokom nedelje u Udruženju se organizuju različite aktivnosti za roditelje, dok su deca za to vreme na tretmanima sa stručnjacima iz različitih oblasti - fizioterapeutom, logopedom, defektologom... To jedan od primera kako se konkretno može ostvariti podrška porodicama deteta sa smetnjama u razvoju. 

 - Ono što je najpotrebnije mamama jeste da neko brine o njima, a mi to pokrivamo. One konstantno brinu o nekome, pa je potrebno da se neko stara o njima. Mama je ta koja mora da bude jaka, izgura period ranog razvoja, zatim pubertet, do punoletstva, i prelazak u odraslo doba - svaki period nosi određene izazove. Važna je psihološka podrška porodici - supružnicima, jer je takav brak posebno izazovan brak, a posebna priča su zdrava braća i sestre, koja je prepoznata od strane Udruženja i postoji želja da se na tom polju što više uradi. 

Iako je po funkciji osnivač i predsednik, Sanja ističe da Udruženje ne vodi kao osnivač, već kao roditelj na prvom mestu, budući da ima dvoje dece, od kojih je jedno sa smetnjama u razvoju. 

 - Potrebe svojih članova prepoznam po izrazu lica. Jer sam i ja jedna od njih, i ja sam tako živela, znam tačno šta im je potrebno i kako mogu da im pomognem. Sprovodimo one aktivnosti koje znam da su im potrebne. Nadam se da više niko u Subotici ne sedi sam i ne zna kojim putem da krene - kod kog doktora, po koji papir, gde da ide - treba da znaju da su slobodni da me pozovu, da se jave, i da ćemo im pronaći neki način da sve rešimo. Dolaskom ovde, roditelj više nije sam, mi petkom ovde plačemo na grupama podrške, ali i istovremeno guramo jedni druge napred. 

Pored brojnih lepih stvari na koje je ponosna a koje su obeležile dosadašnji rad, posebno se ističe "Inkluzivni horić".

 - Najdraže u čitavom Udruženju  - to je "Inkluzivni horić" do koga smo došli spontano. Bila nam je potrebna tačka za jedan nastup, i ja sam tu okupila zdravu braću i sestre sa braćom i sestrama sa smetnjama u razvoju. Neki pevaju, neki plešu, neki izražavaju emocije mimikom, ali je to zaživelo, i jako sam ponosna na njih. Deca uvek pitaju kada će ponovo imati priliku da horić nastupa, a zvali su nas u goste na razne manifestacije. 

FINANSIRANJE KAO IZAZOV - Najizazovnije je bilo obezbediti konstantan priliv sredstava da bismo obezbedili prostor u kome možemo fizički da odvojimo roditelje i decu, kako bi svako mogao da ima svoju aktivnost. Nije bilo lako pronaći donatore, ali mnogo njih nam je izašlo u susret, uspeli smo da platimo prostor, sredimo ga i održavamo dalje. Drago mi je da su donatori prepoznali naš rad, važnost svega što radimo i svoj doprinos koji nam daju. 

Iako se često može čuti "podrška porodici" Sanja ističe da je opšte mesto, veoma širokog značenja, te da je njima stalo da to u što većoj meri konkretizuje. 

 - Kada se spoje podrška struke i podrška drugih roditelja, onda je sve mnogo lakše, jer kad znaš prečice, onda znaš kuda da kreneš. Nama treba da nam neko praktično kaže - "Evo, ostavi dete sa smetnjama, ti idi sa svojim zdravim detetom, trči, vozi bicikl, vodi ga na igralište". Mi smo se zato i trudili da pružimo konkretnu podršku. Recimo psihološke grupe podrške organizuju se svakog petka. One su mnogo doprinele mentalnom zdravlju članova, kao i joga koja je spoj mentalnog i fizičkog zdravlja i meditacije, a koja se organizuje 3 puta nedeljeno  - dodaje Sanja.