• Pregleda: 3406

Moždani udar među vodećim uzrocima skraćenja životnog veka kod oba pola

U nacionalni kalendar zdravlja, Dan borbe protiv moždanog udara uveden je 2007. godine, koji se od tada obeležava svake godine 9. juna. Ovo oboljenje poprima sve značajnije razmere svuda u svetu, a u Srbiji je moždani udar prvi uzrok skraćenja životnog veka u ženskom i drugi u muškom delu stanovništva.
Moždani udar među vodećim uzrocima skraćenja životnog veka kod oba pola

Moždani udar!? Da li se ljudi pomalo plaše da im se ova bolest ne dogodi, onako iznenada i ne najavljeno? Ukoliko je tako, taj strah nije bezrazložan, jer je ova bolest postala česta i nije više uobičajena samo za starije osobe.

- Moždani udar danas predstavlja značajan zdravstveni i socijalni problem, kao i veliko opterećenje obolelom, porodici i zajednici. Na osnovu praćenja statistike oboljevanja i umiranja stanovništva, dobro je poznato da jedna trećina obolelih ne preživi, jedna trećina preživi moždani udar sa trajnim posledicama različite težine, a tek jedna trećina obolelih se oporavi bez ikakvih posledica i uspeva u potpunosti da se vrati svom životu i zanimanju - kaže dr Zorica Dragaš, specijalista socijalne medicine Zavoda za javno zdravlje Subotica.

Moždani udar nastaje usled naglog začepljenja ili pucanja krvnog suda i izliva krvi u deo mozga koji posle toga odumire, zbog čega nastaju posledice. Prema rečima dr Dragaš, vrlo često su upravo način života i loše navike razlog za nastanak ove, ali i mnogih drugih bolesti, koje su po svojoj prirodi preventabilne, dakle mogu da se spreče.

- Prevencija moždanog udara je najbolji lek, stoga je potrebno da poštujemo preporuke za sve ono što sami možemo učiniti i primeniti, a to je život oslobođen rizika koji donose cigarete i duvanski dim, pravilan i izbalansiran način ishrane i pripreme namirnica, održavanje telesne težine u granicama normalne, bavljenje fizičkom aktivnošću svakodnevno, najmanje 30 minuta, kao i redovne kontrole vrednosti šećera, masti i holesterola u krvi i krvnog pritiska, te obavezno lečenje povišenog krvnog pritiska koji se zove i "tihi ubica", jer često ne stvara tegobe i simptome - naglašava dr Dragaš, dodajući da su ove preporuke nastale na osnovu proučavanja mehanizma nastanka bolesti.

STATISTIKA - U Srbiji je moždani udar prvi uzrok skraćenja životnog veka kod žena i drugi kod muškaraca. Na svakih 15 minuta, u našoj zemlji neko doživi moždani udar, što znači približno 33.000 ljudi svake godine, dok na svakih 45 minuta neko umre od ove bolesti, a to znači gotovo 11.000 ljudi godišnje. 

Istraživanja su omogućila prepoznavanje i najznačajnijih faktora koji povećavaju rizik za nastanak moždanog udara, a to su godine starosti (muškarci stariji od 45 i žene starije od 55 godina), krvni pritisak (140/90 mm Hg i viši), aktivna i pasivna upotreba duvana, nepravilna ishrana, gojaznost, fizička neaktivnost, šećerna bolest, angina pektoris, bolesti krvnih sudova, srčana aritmija ili preležani srčani udar. Takođe, rizik može da bude i bolest u porodici, ukoliko su majka, otac, sestra, brat ili baba i deda imali moždani udar, kao i već doživljeni moždani udar ili postojanje promena na krvnim sudovima glave i vrata. 

Kako ističe specijalista socijalne medicine, ukoliko se moždani udar razvije, najvažnije je brzo prepoznavanje simptoma i hitan transport u bolnicu, jer se ovo oboljenje u mnogim slučajevima može uspešno lečiti.

- Postoji lek koji pomaže u određenim slučajevima, ali je od presudne važnosti da se primeni u prva tri sata od nastanka moždanog udara. Zbog toga je veoma važan dolazak u bolnicu u prvom satu od pojave simptoma. Simptomi moždanog udara su raznovrsni, zavisno od toga koji je deo mozga zahvaćen patološkim procesom, ali je za sve poremećaje karakteristično da gotovo uvek nastaju iznenadno. Najznačajnije i najčešće grupe simptoma su iznenadna istovremena slabost ili utrnulost jedne polovine tela, zbunjenost i dezorjentisanost, smetnje izgovaranja ili razumevanja govora, teškoće u vidu na jednom ili oba oka, teškoće u hodu, gubitak ravnoteže ili koordinacije pokreta, te jaka do tada nedoživljena glavobolja - ističe dr Dragaš.

Pošto se bolest izleči bez posledica, potrebno je da osoba izgradi i održava zdrav način života, uz navike koje su u korist zdravlja, kako se ova bolest ne bi ponovila i da se slična ne bi razvila.

Izvor: Subotica.com

povezane teme

5
Pacijent Odgovori
Da nas malo manje u mozak ovi sa vlasti ne bi nam bio tako streasn zivot,radimo smene od 12 sati dodjemo kuci slomljeni nije nam do zivota,a ne jos da treniramo,a za kvalitetnu i dobru ishranu treba u srbiji stranacka plata
robert
tačno.....ja kada sam radio gradjevinu, 12 sati, + ode ti dva sat dok ne dodješ na gradilište i ne vratiš se kući...znači 14 sati...i šta ja imam od dana!?!? Gde se rade smene od 12 sati inače? Ja mislio to samo na gradjevini tako...i u pekarama.....
Ma da Odgovori
Toliko se na sve strane piše o tome kako je duvanski dim štetan, uzrokuje mnoge bolesti itd., itd..... I ajde sad vi meni objasnite zašto je on kao takav legalan? Okej sad ćete reći ''niko te ne tera da pušiš'' ok, da.. Ali šta ćemo sa ljudima koji ne puše a prinuđeni su da budu sa nekim/pored nekog ko je pušač i da na taj način udišu duvanski dim (pasivno pušenje) ?

Koji k se dešava sa nama, ljudi?!?!
(Anti)sistem
Interes duvanske industrije iznad svega. Duvan razboljeva i donosi profit, lekovi truju i donose profit, lečenje donosi profit,pogrebne usluge donose profit (od naslednika pokojnika)... ciklus nema kraj. I vi biste da daju zdrav vazduh?
robert
@ MA DA

"Koji k se dešava sa nama, ljudi?!?!",

To se i ja pitam.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.